АНАЛИЗА како је Доналд Трамп успео да дође на власт у САД и покрене праву револуцију против либералног глобализма који је трајао деценијама отвара многа озбиљна питања. Поготово ако се узме у обзир фактор „дубоке државе“. Јер, трамписти су објавили прави рат управо дубокој држави и већ постигли неколико важних резултата. Колико вреди само затварање УСАИД!
Трамписти схватају да „дубока држава“ значи нешто веома специфично. То је владајућа елита са либерално-демократском идеологијом (и левом и неоконзервативном), чврсто укорењена у америчкој влади, подржана од финансијске, војне и високотехнолошке олигархије, а још је прожела обавештајне службе својим мрежама.
Та елита је судбину Америке и Запада у целини повезала са глобализмом, униполарношћу и планетарним ширењем woke идеологије, што укључује легализацију изопачености, присилно мешање етничких група кроз подстакнуте масовне миграције и слабљење суверених националних држава.
Трамп је изнео управо супротну идеологију – идеологију MAGA са потпуно супротним темељима: традиционалним вредностима, нормалној расподели полова (постоје само мушкарци и жене), заштитом народа од масовних, а посебно илегалних миграција, јачањем суверенитета и очувањем националних држава, признавањем мултиполарног света (у Трамповој интерпретацији то се зове „Поредак великих сила“).
MAGA доноси и другу поделу карата и нову расподела улога пријатељ/непријатељ у унутрашњој и спољној политици САД.
Трамп је све то изнео током своје предизборне кампање (сасвим у духу „Пројекта 2025“, који је формално напустио, али који се, као што видимо, убрзано спроводи).
Након своје инаугурације, одмах је почео да спроводи ове планове у дело, постављајући чврсте присталице на кључне позиције у новој администрацији, дајући им ванредна овлашћења (Џ. Д. Венс, Илон Маск, Пит Хегсет, Тулси Габард, Кеш Пател, Роберт Кенеди Млађи, Памела Бонди, Керолајн Левит).
У обраћању пред оба дома америчког парламента 3. марта, Трамп је свом програму дао коначан облик, сажимајући све главне тачке у једном документу који постаје путоказ за његову конзервативну револуцију.
У суштини, дубокој држави је објављен рат до истребљења. Трамп је узео курс на њено елиминисање.
Међутим, анализирајући феномен Трампове револуције, којој сам посветио своју последњу књигу, изнео сам хипотезу да он не би био у стању да спроведе тако радикалне промене, па чак и да не би био изабран и доживео инаугурацију да није добио изузетну подршку веома моћних власти на нивоу управо дубоке државе.
Током деценија неподељене владавине, глобалисти су достигли толики утицај у САД и свету да су потпуно контролисали ситуацију у политици, економији, медијима, дипломатији, култури и уметности. А Трампова амбициозна иницијатива да се све то одједном оконча – чак и уз подршку америчких маса, згрожених политиком либералних глобалиста који су Сједињене Државе претворили у паноптикум и рушевине – није могла да победи без неке фундаменталне и кардиналне одлуке на неком дубоком нивоу.
А то укључује парадокс. Како дубока држава може дати зелено светло за сопствено уништење?
Наравно, реч је о расцепу у њеној структури, односно о томе да се једна фракција дубоке државе определила за Трампа, док је друга остала на својим претходним идеолошким позицијама. Ова могућност отклања контрадикцију. Али, у том случају би било логично да Трамп доласком на власт, а и његове присталице, забораве на саму дубоку државу и престану да позивају на њену ликвидацију.
Али, десило се нешто сасвим супротно. Трамписти и MAGA настављају да разбијају дубоку државу – да је уништавају, а не само потчињавају.
Овај парадокс захтева другачије решење.
Помало је наивно веровати да би подршка популистичких снага и такозваних обичних Американаца, који заправо чине језгро Трамповог бирачког тела, била довољна да му да мандат за тако радикалне реформе, односно за пораз дубоке државе. А признати да је дубока држава одлучила да се самоликвидира такође је прилично чудно.
Отуда и наша хипотеза да не постоји једна дубока држава, већ две.
Постоји „дубока држава“ и постоји „још дубља дубока држава“.
Дубока држава је америчка и светска мрежа либералних глобалиста, нека врста либералне интернационале. Управо тако то дефинишу и тумаче и сами трамписти. И управо она није дала Трампу никакав мандат за управљање, већ се борила против њега до краја.
Да бисмо разумели мистериозни феномен још дубље дубоке државе, вреди упоредити Трампов први мандат председника Сједињених Држава – Трамп 1.0 – и Трампов други мандат– Трампа 2.0.
Подршка америчке јавности је 2016-те такође била прилично висока, а све конзервативне снаге, палеоконзервативци, окупиле су се око Трампа 1.0.
Његова прва администрација била је састављена углавном од представника прве дубоке државе – од глобалистичких неокона и опскурних републиканаца, које данашњи трамписти зову RINO – скраћеница од Republican In Name Only.
Идеологија је била на брзину извучена из збирке шароликих теорија завере – понекад прилично проницљивих, али често сасвим апсурдних. Све је то нашло израза у покрету Qanon, названом по анонимном блогеру који је излагао те чудне теорије под надимком Q и активно подржавао Трампа, чак je и предвидео његову победу на изборима 2016. године.
Трамп је већ тада био успешан, харизматични популиста који је упао у Белу кућу пркосећи свим законима и правилима, јашући на таласу народног разочарења у глобалисте и либерале. Али, он тада није имао идеологију, имао је неку врсту ерзаца.
Међутим, пре његовог другог мандата се појавила и идеологија. Њено језгро је остало популистичко и слободарско. За нешто слично се залагао и раније: смањење владе, смањење социјалних давања, одбацивање родне политике и либералне цензуре, борба против илегалне имиграције итд.
То је најдоследније представљао Стив Бенон, који је током Трамповог првог мандата био његов саветник за националну безбедност.
А сада је Трампов систем конзервативно-популистичких и прилично националистичких ставова врло јасно формулисан, што се огледа у посебном документу „Пројекат 2025“. Међутим, мало је вероватно да би то одражавало стварне позиције дубоке државе, а поготово оне друге која је још дубља.
То је исти скуп америчких вредности и ставова, преузет из претходне фазе. То не може бити прави пројекат алтернативне будућности, чак ни издалека упоредив са идеологијом либералних глобалиста, која је била оличена у дубокој држави.
