Насловна Колумне Јесмо ли људи или сјећање на "Робну кућу" у центру Подгорице: Берза...

Јесмо ли људи или сјећање на „Робну кућу“ у центру Подгорице: Берза младости на шалтеру ДПС заборава!

Пише: Иван Милошевић

Локални ДПС магови размишљају да продају зграду некадашње робне куће у центру града. Некадашња „Робна кућа Београд“ била је култно мјесто овога града седамдесетих и осамдесетих година прошлога вијека. Ко је год у том времену живио у овом граду робна кућа је била саставни дио градског круга који је почињао од тадашњег паркинг-трга, баште хотела „Црна Гора“ и популарног корзоа. Прве покретне степенице у Подгорици појавиле су се баш у робној кући и као тинејџери стајали смо у ред да се провозамо од спрата до спрата. Била је то тада права атракција која се није много свиђала запосленима у робној кући, па су често степенице искључивали. Ми међутим нијесмо одустајали, пели смо се на спрат и преко заустављених покретних степеница. Чинило нам се као да се пењемо на неку планину и освајамо неке непознате висине!

И све остало у робној кући било је предмет редовног обиласка тадашње подгоричке младости. Од кише и зиме крили смо се по салонима те куће, разгледали све оно за што нијесмо имали новца да купимо и редовно обавјештавали укућане о новим артиклима. И када нам је неко долазио у госте водили смо га у робну кућу, не да нешто купи, него да прошета и види да и ми имамо што има сав остали нормалан свијет. Робна кућа за нас није била само трговина, била је то често мјесто гдје смо сретали симпатије и јурили са спрат на спрат како бисмо је још једном видјели, разменили још који поглед и бљесак наде да имамо шансе. Без сумње, робна кућа је за нас била равна кино „Култури“, башти хотела „Црна Гора“, „Дома ЈНА“ и „Подгорице“ и за све нас рођених шездесет и неке та мјеста су била куће нашег одрастања, сазријевања и емотивних познанстава!

Данас од свега тога нема ништа! И данашња руина од робне куће заправо је слика наше пропале младости и наде да ћемо живјети у неком бољем свијету. Толико смо се надали бољем животу док смо се гурали око покретних степеница у робној кући да смо заборавили да себе и остале опоменемо да ту зграду, као и поменути биокоп и баште, морамо да сачувамо од себе самих и бесмисленог срљања у неки свијет који је долазио са стране и приказивао се као бољи од онога који смо имали. Због тога није ни чудо што је робна кућа већ деценијама обична руина и склониште мачака и паса луталица, јер овим градом годинама владају људи који никада нијесу сједјели у башти хотела „Црна Гора“, нијесу своју симпатију чекали код „Спорта“ или бифеа „Корзо“ и који никада нијесу чули шкрипу дрвених столица из кина „Културе“. Нијесу се ни гурали у робној кући и трчали са спрата на спрат како би јурили за аветима своје младости и наде да ћемо некада бити људи. Када данас слушам ове планове локалне власти око робне куће чини ми се да и након 40 година још увијек нијесмо постали оно што смо се надали да ћемо бити – људи!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Најновији чланци

Вучић долази у Црну Гору: Присуствоваће сахрани митрополита и разговарато са Србима!

Предсједник Србије, Александар Вучић долази у Црну Гору на сахрану митрополита Амфилохија. Вучић је то најавио на свом Инстаграм профилу. Он је додао и да ће...

Данас је Лучиндан!

Српска православна црква и њени верници обележавају два празника, посвећена Светом апостолу и јеванђелисти Луки и Светом Петру Цетињском, који су, иако представници две...

Упокојио се митрополит Амфилохије, сахрана у крипти храма у Подгорици 1.новембра!

Драги оци, браћо и сестре, Уочи спомена на упокојење Светог Петра Цетињског и Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, јутрос у 8.22 часова, након примања Свете...

Амфилохију!

Пише: Иван Милошевић Било је то прије 37 година. На таласима егзистенцијализма, посебно Серена Кјеркегора, са Философског факултета у Београду, стигао сам на Богословски факултет...

Момчило Настасијевић: Траг

ТРАГ Чудно ли ме слободи ово чудније ли веза. Букнем у теби, врео се уливам, језа је ово, ох, језа. И траг путањама твој, па ме пали. А чудно застрепи срце, а...