Пише: Иван Милошевић
Прије пола година обратио сам се Јакову Милатовићу, предсједнику Црне Горе, да ме прими како би разговарали о рехабилитацији црногорских четника побијених у Словенији и саопштио да њихови потомци траже да се тај комунистички злочин осуди и да се исправи неправда дуга 80 година! Очекивао сам да ће Јаков имати разумијевања, јер негдје баш прије пола године примио је породице жртава Голог Отока, али и депортације муслимана из Херцег Новог током 90-тих и имао је разумијевања за њихове породичне трауме. Ништа мање трауме због неправде нијесу ни код потомака побијених четника у Словенији, па сам очекивао да предсједник државе и њима посвети барем дио пажње које је посветио осталима! Пошто сам потомак на правди Бога убијеног официра Краљевине Југославије, коме ни данас не знам гроб и не знам која га словеначка јама крије, сматрао сам да је мој захтјев морално оправдан. На жалост, ни послије пола године из кабинета Јакова нијесам добио никакав одговор, чак ни куртоазни, да је захтјев стигао!
Када је прије пар мјесеци Јаков јасно изјавио да за њега нема ревизије Другог свјетског рата, схватио сам да од мога захтјева нема ништа и да ће проћи деценије и деценије док се у домаћој политици појави предсједник државе који ће на несрећни грађански рат у Црној Гори гледати другачијим очима од оних које већ 80 деценија понављају исту причу, односно да су партизани јунаци, а четници издајице и злочинци. Јаков очигледно не припада том типу предсједника државе и за њега је комунистичка историјска читанка једина истина и не подлијеже никаквој ревизији. За разлику од Јакова сматрам да је свака комунистичка аксиома подложна ревизији, чак ми се чини да све што су комунисти причали била је огромна лаж! То се не односи само на њихову идеологију, него и на њихов цјелокупан поглед на свијет заснован на материјалистичким и револуционарним принципима. Склон сам и да закључим да је природна особина комунизма насиље и злочин, јер у комунистичком погледу на свијет нема мјеста за другог и различитог – постоје само они, њихова партија и безбожни, али добро организовани, државни систем насиља!
И прије пар сати на фејсбуку сам наишао на објаву Јакова Милатовића о његовој посјети Сутјесци и поштовању према НОР-у. Објавио је и слику са Сутјеске, гдје је лице окренуо споменику, а позадину свима који посматрају ту фотографију. Симболично је показао да је за њега Сутјеска модерна визија и наша будућност, док остали могу да се задовоље његовим леђима и јасном отклону од било какве ревизије несрећног грађанског рата у ЦГ!
Јаков је млад човјек, каже да се школовао у Енглеској, да му је близак европски систем вриједности, како његова теорија, тако и пракса. И не могу да вјерујем да Јакову нијесу познате европске резолуције о осуди тоталитарних система и суочавања са комунистичким злочинима, али и забрани пропаганде комунистичких симбола! Те резолуције нијесу донешене за Камбоџу или Аљаску, него се односе на земље бившег комунистичког система, међу које спада и СФРЈ, а самим тим и Црна Гора! Уколико му је то познато уситину ми није јасно шта Јаков ради на Сутјесци и је ли му мјесто тамо и да ли му је на мјесту дато обећање о вјечности НОР-а и поштовања његовог наслијеђа, односно негације било какве измјене историјске истине коју су писали и спроводили комунисти!
Истина, није Јаков сам у том његовању антиевропских идеолошких традиција. У Црној Гори је нових комуниста ко на гори листа и рађају се као печурке послије кише. Млади, попут Јакова, кроз школски систем без критике су прихватили тековине Неретве и Сутјеске и када би неко испитивао младе шта мисле о тим биткама, већина њих би слиједила Јаковљев пут и идеилошко опредјељење!
Не гајим илузију да могу било шта да промијеним и утичем на рехабилитацију наших предака који су главу дали за краља и отаџбину и да ће такво стање у Црној Гори потрајати још деценијама. Мало руках, малена и снага! Ипак, моја је морална обавеза да не дозволим да се забораве невине жртве комунистичког злочина у Словенији и да тамо гдје могу на то подсјећам и о томе говорим. Па и путем овог портала!
