У организацији Савеза писаца Републике Крим, на Међународном литерарном фестивалу, посвеђеном великом руском и свјетском писцу, Антону Павловичу Чехову, у оквиру конкурса „Чехов у мом срцу“, добитник награде је и ђакон Павле Љешковић, професор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу и ђакон при цркви Свете Тројице у Старом Граду у Будви.
По одлуци жирија, ђакон Павле Љешковић је на конкурсу добитник Дипломе првог степена.
Ђакон Павле Љешковић је између осталог, читалачкој, књижевној и широј јавности, познат и по бројним колумнама и текстовима, које објављује и у којима описује и сагледава разне животне ситуације и догађаје из свакодневнице.
Попут Чехова и ђакон Павле Љешковић, добитник ове награде, у својим књижевним текстовима, описује судбине обичних људи, представнике најразличитијих друштвених слојева и занимања. Аутор у својим текстовима не заборавља ни браћу и сестре Русе, ни њихове животне приче, које сусреће у Будви. Сам Чехов је говорио да писац мора да буде стални и будни посматрач живота. Тако само оно што се забиљежи запише остаје.
Стога и лаутерату награде, ђакону Павлу Љешковићу, коме је један од омиљених руских и свјетских писаца, управо Антон Павлович Чехов, нису стране бројне животне приче руског народа, које писац овјековјечи у својим приповјеткама и причама.
Руски народ, а поготову руски светитељи, ђакону Павлу Љешковићу у току живота су у многоме били узори и васпитачи и учитељи.
Ђакон Павле Љешковић је рођен у Никшићу 7. септембра 1979. године. Основну школу је завршиио у родном Никшићу. Са благословом Митрополита црногорско-приморског Амфилохија уписује се у петоразредну Богословију Светог Петра Цетињског, коју као најбољи ђак генерације успјешно завршава 2001. године.
Након завршетка средње богословске школе уписује Православни богословски институт при Богословском факултету у Београду, који завршава 2003, послије чега се уписује на Православни Богословски Факултет у Београду, на којем дипломира 2008. године.
У чин ђакона рукоположен је на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана 14. јула 2007. године, од стране Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија.
Ђакон је при цркви Свете Тројице у Старом граду у Будви. Ожењен је супругом Милицом р. Мрђа, и имају два сина, Слободана и Стевана.
По одлуци и благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве бива постављен за професора и васпитача у Богословији Светог Петра Цетињског на Цетињу, од школске 2007/2008. Године.
Професор је Црквеног појања са типиком и Црквеног (канонског) права. Обављао је и дужност разредног старешине XVII генерације обновљене Цетињске богословије (2008-2013) и XXIX генерације обновљене Цетињске богословије (2000-2025).
Професорски испит пред положио је 29. априла 2015. године у Београдској богословији, пред комисијом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, одбранивши рад из Црквеног (канонског) права на тему „Монаштво кроз каноне Православне цркве“.
Снимио је више албума црквеног појања: „Гледање кроз огледало“ 2007; „Причасни псалми“ 2010; Из ризнице српског црквеног појања“ 2010. У циљу промоције ЦД –а „Причасни псалми“ урадио је и спот за причасни псалам 118.
Аутор је двије књиге „Кроз огледало у загонетки“ и „На путу до храма“, као и бројних чланака, колумни, текстова.
Члан је Удружења новинара Црне Горе. Био је оперативни уредник часописа „Свете Тројица“, листа при цркви Свете Тројице у Старом граду у Будви.
Сарадник је часописа „Светигора“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Чланке и радове објављује на бројним интернет порталима: сајту Митрополије црногорко-приморске, Радио Светигоре, ИН4С, Српска24 Живе речи утехе, Етос.
Био је гост у телевизијским и радио емисијама, учестовао на бројним академијама, и предавањима у организацијама цркевених општина и манастира наше цркве.
