Пише: Иван Милошевић
Банална фотографија посланика Нове српске демократије и Дарија Вранеша на инстаграму са музичким прилогом „Спремте се, спремте“ изазвала је буру коментара, али и реакцију тужилаштва у Бијелом Пољу. Кажу да ће испитати да ли у тој пјесми има елемената кривичног дјела које се гони по службеној дужности, а један дио странака осудио је слављење ретрогадне идеологије. И Јаков није одолео да не реагује. Након посјете Тјентишту осудио је ретрогадне снаге у Црној Гори и њиховиу идеологију!
Уистину у Црној Гори луд, збуњен, малтретира нормалног и то већ више од пола вијека, а како је кренуло то неће престати ни наредних 50 година. Не треба бити неки историчар нити превише образован, па знати да се идеологија о којој дио странака и Јаков тврде да је ретрогадна заснивала на западним вриједностима, односно демократији, монархији и приватној својини. То је јасно записано у свим документима некадашње југословенске владе током Другог свјетског рата у Лондону, а те чињенице у то вријеме признавао је читав свијет и поистовјећивао са савезничким циљевима и начином живота и организацијом политичког и свеукупног друштва. Једноставније речено, југословенска влада и њена војска били су током читавог Другог свјетског рата третирани као савезници! Политичке и остале вриједности те идеологије издржале су пробу времена, па се и данас Запад поноси монархијама, демократијом и приватном својином која је неприкосновена и заштићена законима. И како је онда та идеологија, чији је саставни сегмент и четничка пјесма „Спремте се, спремте“ постала у наше вријеме ретрогадна? Па и ови који су се данас обрушили на мелодију и четнике куну се у вриједности Запада и бране приватну својину и демократију као зјеницу ока свога. Ваљда би требало да буде супротно, односно да се као доказани европејци диче не само поменутом пјесмом, него и идеологијом и осталим системом вриједности која она носи са собом!
Насупрот тој идеологији током 20. вијека на Балкану је формирана комунистичка идеологија чији су принципи били једнопартијски политички систем, друштвена својина као економска организација друштва и слијепа послушност вођи. Та идеологија је након тријумфа послије Другог свјетског рата и захваљујући подршци руске варијанте комунизма – бољшевизму, била неприкосновена у земљама Истичне Европе и на Балкану и иза себе је оставила крваве трагове. И што је главно, њени принципи нијесу издржали тест времена и та идеологија је отишла у прошлост након пада Берлинског зида и слома совјетске империје. Једноставније речено комунизам је пропао, па и на Балкану, и осим званичне Црне Горе, мало ко у земљама бивше Југославије, наслеђе комунизма третира као позитиван период у својој историји. У Загребу се грозе петокраке, Словенија је одавно отпјевала и ставила у архиве комумистичко наслеђе, у Србији су партизани и четници изједначени и третирају се као два антифашистичка покрета, а слично је у БИХ, Македонији… Да не говоримо о Европи и Америци. У Европи је сијасет четничких клубова, а у Америци прегршт споменика Дражи, Павлу Ђуришићу…
И неком чудном и перверзном идеолошком техником у Црној Гори је ретрогадном проглашена идеологија која је на Западу издржала пробу времена, а коју су током Другог свјетског рата пропагирали југословенска влада у Лондону и њена војска на Балкану (четници), а прогресивном се назива идеологија једнопартизма, друштвене својине и идолопоклонства вођи. И што је још перверзније идеолошки потомци комуниста данас четничку идеологију називају ретрогадном иако су они преузели све њене принципе! Има ли који данас комуниста да прижељкује једнопартизам и залаже се за друштвену својину? Нема их, али се зато сви одреда куну у демократију и приватну својину, против којих су се борили њихови идеолошки преци! Није потребна нека велика памет, па закључити ко је коме шта и колико украо и туђе прогласио својим!
У Црној Гори нема се гдје говорити о тој перверзној идеолошкој техници претварања четничких идеолошких вриједности у максиме данашњих неокомуниста. У медијима и даље владају петокраке и слави се њена историја и традиција иако она благе везе нема са онима што данас причају тобожњи комунисти. Слично стање је у политичким странкама, али и у образовању, академији, међу тобожњим интелектуалцима и осталима!
Прије неколико данма прослављен је 19. децембар, Дан Подгорице. Полагани су вијенци на партизанске споменике, величана борба петокраке, али нико да се усуди да помене податке да су Брозови генерали и сам Броз, можда одређивали циљеве савезничких бомбардовања Подгорице, али и осталих црногорских градова. О томе постоје и архивски записи у британским обавјештајном службама, али нико до сада није их истражио и утврдио да ли је то истина или не. Умјесто тога, подигнут је споменик Брозу и слави се његова ратна епопеја, а нико да се упита да ли је он заправо био џелат овога града, јер је наводио савезничке бомбардере на Подгорицу, од чијих бомби је погинуло на хиљаде становника старе Подгорице!
Немам илузију да ћу било шта промијенити и да ћу некога натјерати да се након толико деценија пребаци на другу литературу и податке, па да на основу њих донесе реалније закључке и ствари постави на право мјесто. Ипак, ваља ово рећи, уколико не због других, онда због себе самог. Некако лакше заспим када ово кажем. Спасим душу, што би неко рекао!
