Пише: Иван Милошевић
Ко нам увезе овај “црни петак”? Ко је да је, требало би га прикачити на неки детектор да му избаци ту идеју из главе! Нешто је попут “Ноћи вјештица” и треба баш бити вјештица или вјештак, па све то прегурати преко главе! На “црни петак” или суботу, иста ствар, осјећао сам се тотално небезбједно и то не својом кривицом, него стицајем објективних околности!
Прво сам у једном елитном локалу Преко Мораче под истим кровом пар миниута сједио на неких десетак метара од Мила!Рекох да мало обиђем неке продавнице око храма и ајде да одморим уз “нес”. Само што сам почео да срчем “нес” пјену у локал је ушао Мило и сјео у ћошак. Ваљда да му леђа буду сигурна или је нешто друго у питању, а између њега и мене смјестила су се тројица безбједњака. У набуђеним јакнама изгледали би сасвим нормално да није било Мила. Уз њега јасно је да је то његова безбједоносна пратња! Схватио сам и да јакне нијесу надуте само од мишића, већ да ту има још понешто! Од тог понешто осјетио сам се тотално небезбједно и почео сам да се окрећем наоколо! Ваљда неки инстинкт или нечиста савјест свједока непочинстава из тродеценијске Милове владавине! Гледам и не могу да вјерујем! Владар наших живота пуних 30 година, конвертит од Милошевићевог сарадника до његовог најжешћег непријатеља, актер бројних криминалних и осталих афера, егзекутор црногорских фабрика и творац ДПС агенде свођења обичних људи на просјаке, сједи, као сваки други грађанин, у елитном ресторану и пије кафу. Са том разликом што га чувају јавни и тајни безбједњаци!
Нијесам довршио “нес” и брже боље сам се покупио из елитног ресторана! Нијесам се осјећао безбједно у поменутом друштву, превише се у ваздуху осјећало много чега из прошлости ДПС-а и све сам то могао руком опипати, а очима видјети! Удаљио сам се, не окречући се за собом!
Свратих у “Делту”. Када тамо још гора безбједоносна ситуација! Двојица полицајаца са дугим цијевима, “хеклерима”, и са прстом на обарачу, били су на ћошку код продавнице “М-тела”! Да није нека рација или да се неким чудом Мило за трен из елитног ресторана није престројио у “Делту” или је неки други враг? Ништа од тога. У “Делти” је био дипломатски базар или нешто слично. Било шта да је било, било је небезбједно или се барем тако мени учинило!
Пожалио сам се на “хеклере” безбједњацима у цивилу и питао сам који их је враг натјерао да у крцатој “Делти”, у суботу, на ћошку изводе дуге цијеви са прстом на обарачу. Рекоше да је то због амбасадора, а и гужва је, па за сваку случај. Додаше и да су сви одушевљени “хеклерима” и да је велика навалица за сликање са полицајцима. Зачудили су се која ми је она сгвар, па нијесам пресрећан што видим дуге цијеви и не желим да се сликам са њима и понесем драгу успомену са “црног петка” или суботе, враг би га знао! Одговорио сам да није нормално да у крцатој “Делти”, међу обичним грађанима и у мирнодопски условима, униформисани полицајци се шетају са дугим цијевима са прстом на обарачу и да се у таквим условима осјећам безбједоносно угрожен и да размишqам са које ће стране да ми пуца по глави! Гледали су ме као да сам побјегао из Доброте и примјетили су да сам једини у тој маси приговорио дугим цијевима и (не)дипломатском обезбјеђењу!
Гледао сам их, окренуо се и у себи запитао – ко је овдје (не)нормалан? По свему судећи то сам ја и једино што ми је преостало је да “црни петак” или суботу пошаљем у три лијепе. Ипак ни то ми није помогло да се осјећам потпуно небезбједно и двоумим се да зовем омбдусмана и питам га – Ко је, Бјековићу, овдје луд, збуњен и (не)нормалан?
