На традиционалним скоковима са Везировог моста у Подгорици, који су ове године обновљени након 15 година, један од учесника – Шкелзен Гоћи из Ђаковице – грубо је злоупотребио спортски догађај како би послао политичку поруку.
Гоћи је након скока у Морачу, у центру Подгорице, јавно показао албанског двоглавог орла – симбол који се у региону неретко користи као израз великоалбанских тежњи, национализма и мржње према Србима и Србији.
Умјесто да буде моментално дисквалификован и санкционисан, овај срамни испад прошао је без икакве реакције надлежних институција. Чак ни организатори манифестације нису нашли за сходно да се ограде од политичке провокације. Подгоричани су га бар извиждали. Али је држава – ћутала.
Три прста = казна. Двоглави орао = ништа.
С друге стране, држављанин Србије Горан Тирнанић, који живи у Бечу, кажњен је са чак 1.200 евра зато што је у мају, током једне блокаде саобраћаја у Подгорици, позирао са три подигнута прста. Није знао ни повод окупљања, ни природу протеста. Никог није вређао, ништа није изговорио – само је стао и позирао за фотографију.
Судија Славица Јововић пресудила је да је гест три прста – „увредљив у контексту“. У контексту чијих емоција? У контексту чије идеологије? И по ком закону?
Понижење државе и њених грађана
Један човек буде кажњен јер је Србин и јер је показао своје националне симболе. Други, који са Косова* долази у срце Подгорице и изводи провокацију симболом албанског екстремизма – бива заштићен тишином државних институција. То више није питање случајности, већ системске дискриминације.
Шта би се десило да је неко на скакању подигао српску тробојку? Или споменуо име Павла Ђуришића? Одмах би уследиле реакције, медијске хајке, и можда чак нове „европске резолуције“. А овако – двоглави орао пролази као нешто нормално.
Ово није борба за толеранцију, ово је борба против Срба. Јер у држави у којој је двоглави орао дозвољен, а три прста кажњива – правде нема.
извор: ин4с
