Јеромонах Гаврило (Раичевић), протојереји Благоје Рајковић и Душан Биговић служили су данас, 1. марта, у Храму Рождества Пресвете Богородице на цетињском Ћипуру, годишњи помен краљу Николи Петровићу, који се на данашњи дан 1921. године упокојио у Кап д’ Антибу у Француској.

У бесједи након помена јеромонах Гаврило је подсјетио да је краљ Никола привремено био сахрањен у руској цркви у италијанском граду Сан Рему, а од 1989. године у цркви на Ћипуру коју је подигао на темељима старог Цетињског манастира.

–Послије неколико деценија овдје нађе спокој да чека васкрсење мртвих, тј. Христов долазак. Наш краљ као човјек има много врлина, а као владар и мана, али ми људи који смо научени Христовом ријечју, и љубављу Његовом озарени, у свакоме човјеку тражимо само добро и није нам тешко да у нашем краљу и владару нађемо и налазимо добро. Налазимо да је, наслиједивши свога претходника књаза Данила, као млад отпочео своју владавину и 58 година владао. И за то вријеме, ако је Христом био озарен као што и јесте, чинио је многа добра, бесједио је отац Гаврило, појашњавајући да је као владар морао и гријешити.

Осврнуо се на пјесму “Звона Цетињског манастира”, у којој краљ Никола каже ,,Мио Творче, ја сам твој“ и истакао да та пјесма заправо осликава дубоку вјеру владара који је научен ријечју Божјом са Цетињског олтара:

–У Цетињском манастиру је научио оне узвишене ријечи Јеванђеља, да је земаљско замалена царство, а небеско увијек и довјека. Тих се ријечи наш краљ Никола држао, што је посвједочено кроз све његове пјесме, говоре и посланице народу.

Указао је и на то да је за наш народ много значајно то што је краљ Никола “подигао државу на ноге, школство унаприједио, земљу изградио и, како би данас рекли, модернизовао своју Књажевину, а потом и Краљевину”. Такође се прославио кроз многе битке, бранећи свој народ од Вучјега Дола и Фундине, преко балканских ратова и ослобођења сјевера Црне Горе и читаве Метохије.

–Показао се као велики родољуб, велики патриота, ујединивши свој српски народ око ћивота Св. Василија Острошког и Петра Цетињског, гдје се није стидио и гдје је истински знао шта је – своје српство није објашњавао, него се све то подразумијевало. Знао је ко је и коме служи – Господу нашем Исусу Христу. Сјећајући се његовога имена и његових добрих дјела, ми данас овдје узносимо молитве Господу за његову душу, да се сјећамо нашега краља само по добру и да оне његове стопе светосавске и немањићке пратимо и тим стопама да ходимо. Блажен спомен нашем краљу, амин, закључио је јеромонах Гаврило (Раичевић).

извор: митрополија