Насловна Политика У Беранама усвојена Видовданска декларација: На бранику Српства били и остали, светиње...

У Беранама усвојена Видовданска декларација: На бранику Српства били и остали, светиње ће и данас бранити!

Јуче на Видовдан на свечаностима уприличеним поводом овог великог празника Српско историјско- културно друштво “Никола Васојевић“- Беране, Уружење ратних добровољаца 1912-1918,њихових потомака и поштовалаца Беране и Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору-Андријевица, усвојили су декларацију о одбрани светиња у Црној Гори. Декларацију је прочитао предсједник Српске народне одбране историчар Горан Киковић.

„Поштовани народе Васојевића и Црне Горе,

Ми овдје данас сабрани тражимо да се такозвани закон о слободи вјероисповијести, који је усвојен крајем прошле године а у вези са очигледним чињеницама и аргументима везаним за нашу древну епископију Будимљанску и садашњу епархију Будимљанско-никшићку.

Свима је познато да је данашња обновљена епархија будимљанско-никшићка увијек била саставни дио СПЦ и тако ће и остати, а манастир Ђурђеви ступови је био и остао сједиште наше епископије. Никада ни по коју цијену, нећемо дозволити да се цркве и манастири наше епархије отимају и дају на “коришћење“ тзв.цркви Мираша Дедејића”, односно да ће се дневна лавра Немањића наћи у подстанарском статусу након осам вјекова постојања.

Сви историчари и истраживачи овог подручја се слажу у једном што је написао пишући о „будимљанској митрополији од устављења до гашења“ у „Токовима“, часопису за науку, књижевност и друштвена питања (Беране, децембар 1994.), академик Миомир Дашић који је закључио:

„Простор на којем је настала и дјеловала светосавска Будимљанска митрополија чинио је средишњи дио српске средњовјековне државе, а раскошна Лимска долина била је и остала кичма српског народа“.

Људи овог поднебља – богоносци и остали – давали су огроман допринос кроз вјекове духовном и културном животу нашег православног свијета. На простору Будимљанске, Петровске и Милешевске (прије тога Дабарске) митрополије, „на светим водама Лима“, у срцу српске средњевјековне државе гдје су истраживачи и открили и пописали око осамдесет манастира, цркава и других богомоља поникла је српска писменост, са овог питомог простора Рашке земље извио се онај златни лук књижевности који је у успону до данас (у Бијелом Пољу написано је Мирославово јеванђеље, ремек дјело српске писмености и минијатурне умјетности); на овом и сусједном простору рођени су, живјели и стварали први значајни писци српске биографске књижевности (Свети Сава, Стефан Првовјенчани, архиепископ Данило и др.), створивши тако темељну књижевну баштину коју је достојно обогатила и даље богати својим литерарним и другим интелектуалним остварењима плејада књижевних и других интелектуалних посленика и у ово наше доба. Овдје, из питоме долине Лима, из историјске Будимље, највјероватније из катедралног храма Ђурђевих Ступова и његове преписивачко-сликарске шудиковске школе, потекао је и талентовани фреско-сликар, живописац поп Страхиња Будимљанин, највеће сликарско име посљедњих деценија 16-тог и првих деценија 17-тог вијека.

Из Будимље „от манастира Шудикове“ отиснуо се у свијет и чувени минијатурни сликар (илустратор) и штампар монах Мојсеј Будимљанин, који је са познатим цетињским типографом Макаријем, у штампарији Божидара Вуковића Подгоричанина, радио на штампању ћириличних књига у Венецији затим у Трговишту (Влашкој). У Тифранској клисури, на ушћу Будимске ријеке у Лим, на десној обали хучног Лима, око 200 година, у манастирској тишини, радила је шудиковска преписивачка школа у којој су преписане бројне књиге и умножени многи црквени текстови.

У долини Лима зрачиле су светосавским, православним духом њене митрополије још од проглашења српске аутокефалне цркве (1219 године). Са митрополитске катедре из манастира Ђурђевих Ступова као и са катедра цркве Светог Петра и манастира Милешево, настављено је ширење светосавља и у вријеме тешког турског ропства, црквена звона и глас калуђера позивао је народ да издржи и у најтамнијем периоду српске историје, кад му је запријетила бездана пропаст, глас наде позвао га је да се држи своје вјере и цркве и да се не одрекне борбе за национални опстанак.

Са ове свете земље – из долине Лима, Рашке и Ибра – поникли су први српски државници, владари, политичари, дипломате и знаменити духовници, па и први српски светитељи (Св. Симеон Мироточиви, Св. Сава, Св. Стефан Првовјенчани, Св. краљ Стефан Дечански и др).

У долини Лима, Ибра и Рашке многи споменици и светиње свједоче о аутохтоној градитељској школи у историји градитељства и умјетности познатој под именом Рашка школа. Та велика градитељска школа са својим монументалним грађевинама и високим умјетничким дометима превазилазила је (и превазилази и данас) националне границе.

Величанствени споменици културе и светиње: Студеница, Ђурђеви Ступови у будимљанској жупи, Св. Петар у Бијелом Пољу, Сопоћани, Милешево, Ариље, Св. Никола у Тополици, као и друге бројне цркве и манастири у долини Лима, па и они који нијесу имали среће да у цјелости преживе варварска разарања Турака, њихова пустошења и паљење, и данас својом монументалношћу и сјајем, неки макар у остацима темеља, свједоче о једној великој цивилизацији и развијеној култури српског народа у средњем вијеку и на овом простору.

Управо ти бројни споменици и светиње, међу којима су Полимски најбројнији, и данас изазивају дивљење европске и свјетске културне јавности, докази су великог домета наше средњовјековне културе и развијеног, духовног живота наших далеких предака, још у вријеме прије него што су настале велике цивилизације на Западу Европе.

То све доказује да је овај простор имао индивидуалност током свог историјског постојања, истицао се особеношћу и богатством духовног живота, посебно дјелатности њених епископија и митрополија. Територија будимљанске митрополије, од свог настанка па до гашења имала је изузетно велику геополитичку улогу у повезивању српских држава – Зете и Рашке. Полимље је било њихова спона, а у доба Немањићâ средишњи дио ових српских уједињених земаља, да би у нововјековној историји, када се кроз ослободилаштво стварају и изграђују двије националне српске државе – Црна Гора и Србија – такође, имало значај чврсте њихове везе, копче. И тако све до данашњих дана, без обзира што су тренутно Србија и Црна Гора физички раздвојене и нијесу дио исте државне заједнице.

Данашња обновљена епархија будимљанско-никшићка је саставни дио СПЦ и тако ће и остати, а манастир Ђурђеви ступови је био и остао сједиште наше епископије. Никада ни по коју цијену, нећемо дозволити да се цркве и манастири наше епархије отимају. Спремни смо да се затворимо у наше светиње и да их бранимо као и наши преци што су чињели у протеклим вјековима, када су светиње бранили од Турака.

Позивамо народ Васојевића и Полимља да истрајемо у нашој борби и да сви будемо уз своју епархију Будимљанско-никшићку, нашег преосвећеног владику Јоаникија, наше свештенство и монаштво и да покажемо отимачима наших светиња да смо спремни да их бранимо!“. Амин.

Беране, Видовдан 2020.године

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Најновији чланци

За дворске аналитичаре (Срђан Вукадиновић) избори већ завршени: ДПС освојио 50 мандата!

-Било би веома добро да што већи број грађана изађе на изборе 30. августа, каже за Телевизију Црне Горе аналитичар Срђан Вукадиновић. Он сматра...

Васојевићи широм Српства: Видовдан-бој који траје и данас!

-Поводом прославе Видовдана и одбране светиња, побратимској организацији "Српска народна одбрана Васојевића и лимске долине" и њеном предсједнику Горану Киковићу, упућујем честитке и братску...

Миливоје Катнић положио заклетву: Бићу вјеран Милу и ДПС-у!

Главни специјални државни тужилац Миливоје Катнић положио је заклетву, након што је на петој сједници Тужилачког савјета једногласно изабран да и даље обавља ту...

Нијесам знао, али ваља знати: Бољевићи из Љешкопоља Албанци!

Пише: Иван Милошевић Предраг Заков Бољевић, инжињер и широј јавности познат као вјештак за телекомуникације, данас је на ДПС порталу распалио по љекару презимењаку и...

Савез Срба из Црне Горе позвао српске политичаре: Кумимо вас Богом саставите једну изборну листу!

Савез Срба из Црне Горе, и њихов председник Жељко Чуровић, упутили су апел српским лидерима у Црној Гори, да на изборе 30. августа изађу...