Пише: Иван Милошевић
Један ДПС колумниста данас по ко зна који пут обећао је садашњој власти – No pasaran. Други ДПС-овац из посланичких клупа најавио је да ће сви бити на улици. И то не да би се борили за социјалну правду, угњетене и сиромашне, пролетере и надничаре, него да би се борили против метафизичког зла који царује у садашњим политичким фотељама. Иако кажу да су демократе, префињени критичари негативних друштвених појава и бахате власти, друге посматрају из перспективе непожељних политичких актера. За њих нема дилеме – они су на страни Добра, јашу на крилима слободе и критичког мишљења, док су они други ретрогадне силе мрака, средњевјековни јахачи апокалипсе и егзистенцијалне катаклизме! Тако је то у земљи ДПС сељака, робова и робовласника, гдје је све јасно као дан и гдје сумња не постоји, нити се на њу рачуна као на интелектуални коректив сопственог става и мишљења о слободи. Уколико је ДПС колумнистима и ДПС-овцима из посланичких клупа нешто кристално јасно, онда је то да су њихови политички противници нижа интелектуална бића на нивоу примитивних амеба. По њима у Црној Гори је све зрело за уличну револуцију, јер је све јасно. На једној страни је Добро, на другој Зло и приче више нема! Мора се дјеловати, односно No pasaran!
Tog julskog dana branili smo kulturu, dostojanstvo i zakonitost od onih koji su činili sve suprotno tome! Tog julskog dana na našoj strani kordona stajala je intelektualna i kulturna elita, a sa druge falsifikatori i negatori naše nacije! Dok su se ti i takvi gostili šampanjem u Vili Gorica, gradsku gospodu su, kao najgore huligane, „počastili“ hemijskim sredstvima i poslali u urgentni centar. I, dok danas oni imaju nacionalne penzije, apanaže i fotelje, nama koji branimo dostojanstvo ove države – stižu prijave! E, to je ta oslobođena Crna Gora! – ово пише ДПС колумниста и као истјеривач политичких ђавола замахује тастатуром и лупа је о главу свих оних који нијесу као он. И шта сад, шта након цијепања Црне Горе на два непомирљива пола – један представља културни и интелектуалну елиту, други су кобајаги припадници ослобођене Црне Горе којима закон лежи у топузу!
Једноставније да не може једноставније! У сусрету са та два пола ништа лакше него изабрати први пол и наоружан непоколебљивом вјером у себе самог и свој суд показати средњи прт другом полу и заклети се – No pasaran!
Има ли игдје у свијету тако јасних политичких и интелектуалних непомирљивих полова? Има, али у револуцијама, стихијским, тобож спонтаним, а строго контролисаним уличним протестима чији је једини циљ да се докаже своја истина и ничија друга. Она друга истина и није истина и нема ни и од истине, него припада назадном погледу уназад који не стиже нигдје и никуда није ни кренуо. Само се вратио тамо гдје никада није био и нити је имао везе са било чиме, посебно са интелектуалном и културном елитом уличног, тобож спонтаног покрета!
Као да у Црној Гори до њих није било протеста и протеста. Организовали су их неке друге политичке групе, интелектуалци и културњаци, али тада се ови данашњи револуционари нијесу чули нити видјели. Мирно и задовољни су сједели у својим фотељама, крцкали државне и остале апанаже и звали вође тадашњих протеста у институције система које су они строго контролисали. Нијесу се тада позивали на право на критичко мишљење, слободу окупљања и протеста и нијесу се двоумили када су звали полицију да да рашчисти што треба да се рашчисти и омогући ред на улицама и нормалан прпоток саобраћаја. Међутим данас, када нијесу више у политичким фотељама, све им смета, нема довољно критике, нема слободе у довољним количинама, а превише је полиције, сузавца. бибер спреја. И неки други у неко друго вријеме су гутали сузавац и бибер спреј, али они се тада нијесу јављали нити излазили на улице. Било им је лијепо у фотељама и уличне занимљивости пратили су преко ТВ-а. И шта друго него да се човјек упита шта је овдје у питању – слобода или фотеља?
ДПС и њени колумнисти су политички окови на врату нормалне Црне Горе! Док они не смање доживљаје и No pasarane и даље ћемо бити заковани у сукобу непомирљивих политичких полова и имитације метафизичког сукоба Добра и Зла. Па и средњошколац зна да је Добро и Зло у овом свијету без Бога или против Бога и Добро и Зло равноправно распоређено на свим странама. Борити се против Зла и непоколебљиво мислити да си на страни Добра први је знак неразумијевања Добра и Зла, посебно када се ти термини тичу политике. Када се у тој области уведу религиозна опијеност сопственим погледом на свијет, не добије се ни Добро ни Зло. Човјек остане да лебди у неком бестежинском ставу између полова и сном мртвијем спава! Ту не помаже No pasaran!
One Response
Хитрост му је и лукавство дато
само теке да је член достојни
на земаљски сајам несмислени;
воље му је основ положена
на крилима непостојаности;
жеља му је страстих ужаснијех
побудитељ, руковођа сл’јепи;
злоћа, завист, адско насљедије,
ово чојка ниже скота ставља, –
ум га, опет, с бесмртнима равни!
У временом и бурном жилишту
човјеку је срећа непозната –
права срећа, за ком вјечно трчи;
он јој не зна мјере ни границе:
што се више к врху славе пење,
то је виши среће непријатељ.
Наша земља, мати милионах,
сина једног не мож’ вјенчат срећом:
самовлацем кад постане њеним,
тад наздрави чашом Херкуловом.
Наше жизни прољеће је кратко,
знојно љето за њиме сљедује,
смутна јесен и ледена зима;
дан за даном вјенчаје се током,
сваки нашом понаособ муком:
нема дана који ми желимо,
нит’ блаженства за којим чезнемо.
Ко ће вјетар луди зауздати?
ко л’ пучини забранит кипјети?
ко л’ границу жељи назначити?
Весели се, праху Немањића,
Немањића и Гребљановића,
јер ће ваше круне засијати
како јарко сунце на истоку,
знамена се ваша развијати
над велике ваше развалине,
потећи ће крваве ријеке
од нечисте крви агарјанске,
опрат Србу љагу са образа.
Отвор’те се, витешке гробнице,
сама славо, само прибјежиште
по Косову српскијех јунаках,
ево зоре на ваше брегове
да нам општу обасја светињу
и аманет наше народности.
Сад пропојте, Високи Дечани
и лијепа ларво Студенице,
свети спомен из вјечне читуле
за слободу падшим јунацима.
Здружите се, громи и потреси,
земљи српској друго лице дајте,
е нечистом ногом окаљата.
Бити Србин на Земљи значи нешто посебно, бар тако мисле Срби. а то значење садржи неку врсту неразјашњене мистерије. Притом, није спорно да су Срби веома стар народ и да су неки народи Србима опседнути, те жртвујући душевност и духовност настоје да пониште Србе физички, енергијски, душевно и духовно.
Изгледа да је опруга сведимензионалних закона сабијена до краја, па је све очевидније да онима који су чинили зло, сарађивали у злу, или скривали поглед у време злочина, тек предстоји за бездушнике неприметна наплата и да неће проћи много планетарног времена до свођења исконских рачуна.
Гдје сте ви у свему томе или у том свијету засигурно нити знате нити се о томе бринете.Само што сте сахрањивали Бога и сва непочинства до данас за вас повратка нема ,ако сте тако изабрали сретан вам пут!