Поред отворене политике затирања историјског, културног и духовног идентитета Црне Горе која траје у континуитету од осамостављења Црне Горе. Активном дугогодишњом пропагандом, бивши режим, имао је за циљ угњетавање Срба у Црној Гори и затирању српства међу становништвом.

– То је превасходно рађено штампањем уџбеника на латиници, увођењем црногорске граматике. Преко ноћи из уџбеника су нестали Свети Сава, Теодосије, Јефимија, Стефан Лазаревић, Константин Филозоф, Јован Јовановић Змај, краљ Никола Први Петровић, Јаков Игњатовић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Љубомир Ненадовић, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Милутин Бојић, Душан Васиљев, Оскар Давичо, Александар Вучо, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милорад Павић, Бранко Радичевић, Мира Алечковић. Уцјенама, пропагандом и политичком индокринацијом покушали су да одузму је национално биће већини српског народа и исти је по основу државности преведен у нову нацију Црногорци, измењен им је језик и писмо некритичким и насилничким односом. Тако нису радили ни Турци за вријеме вишевековног ропства. Српској заједници у Црној Гори отворено су пријетили асимилацијом и нестајањем, што представници власти али и поред свих тих марифетлука чињеница говори да у Црној Гори српским језиком говори 43,18 одсто становништва. Зато Срби у Црној Гори морају тражити своја права, право на националне културне институције и своје уџбенике историје и језика и књижевности. До тога мора доћи јер Црна Гора у супротном, може запасти у још дубље подјеле. Да би се то избјегло, односи између Црногораца и Срба у Црној Гори треба да буду уставно-правно регулисани на демократски начин. Језик и писмо су камен темељац националног идентитета, па тако и дијеле судбину народа – закључује се у саопштењу Удружење Васојевића Приморја и Боке