Петнаест година након свечаног отварања откупне станице у Лијевој Ријеци, погон за прераду љековитог биља и шумских плодова и даље стоји нефункционалан. Погон је свечано отворио 2010. године предсједник општине Миомир Мугоша, пред локалне изборе, уз велика обећања о просперитету леворечког краја. Тадашња власт најавила је отварање нових радних мјеста, повећање прихода домаћинстава и развој локалне привреде. Обећано је запослење за четири стална радника и четрнаест сезонских, те откуп стотина тона љековитог биља, печурака и шумских плодова, што је, по плану, требало да донесе приход по домаћинству од 1.200 еура годишње. Ништа од тога није остварено.
Инвестиција је укључивала савремену опрему: селекциону траку, резач за печурке, балирку и вакуум машину, бланшер, полуаутоматски дозатор, хладњачу, сушару, трактор, као и два пицк-уп возила. Набавка је реализована у периоду 2006–2007. године. УСАИД је уложио 68.000 еура, Министарство пољопривреде 20.000, док је Главни град за грађевинске радове издвојио 73.000 еура. И поред тога, погон никада није почео да функционише, трактори су расходовани, просторије нефункционалне, а погон који је требало да буде покретач локалне економије постао је симбол пропалих пројеката и неиспуњених обећања.
Иако су трактори, радионице и погон осванули прије скоро петнаест година у Лијевој Ријеци, данас се не користе и само су нијеми свједоци лажних и пропалих пројеката градске управе. Апсурдно дјелује Мугошино обећање и тврдња да ће расходовани трактори, столарска радионица и погон који не ради донијети бољи живот грађанима Лијеве Ријеке.
Лијева Ријека је постала зона сумрака – све је стало, а напуштени планови градске власти свједоче о грубом поигравању са грађанима овог краја. Суноврат и пропадање леворечког подручја видљиво је на сваком кораку, а наставља се истим током. Неравномјеран развој и дискриминаторски однос према сјеверном дијелу Подгорице претворили су Лијеву Ријеку у подручје сиромаштва и безнађа, без икакве наде да ће ускоро бити боље.
Природни ресурси постоје, али се користе искључиво за богаћење уског круга појединаца, док локално становништво трпи посљедице. Петнаест година неодговорне политике јасно показује колико се површно и неодговорно управљало погоном, плановима и локалним развојем. Стратешке инвестиције које никада нису реализоване оставиле су непоправљиву штету, не само у финансијском, већ и у социјалном и економском погледу.
Погон у Лијевој Ријеци данас је споменик промашене политике ДПС власти и симбол дугогодишњег запостављања. Деценије пропадања показују да без одговорне и континуиране политике развоја, Лијева Ријека остаје најнеразвијеније подручје Подгорице. Вријеме је да неко сноси одговорност за промашене пројекте и за неискоришћене ресурсе, јер деценије неодговорног управљања остављају трајне посљедице по живот локалног становништва.
У прилогу ТВ Вијести од 24. јуна 2012. године, новинарка Тања Ашанин извјештавала је о откупној станици у Лијевој Ријеци. Према извјештају новинарке Ашанин, инвестиција је представљена као кључна за развој Лијеве Ријеке, с циљем отварања нових радних мјеста и повећања прихода домаћинстава. Међутим, извјештај је такође указао на забринутост због могућих проблема у реализацији пројекта, укључујући нејасноће у вези са планираним капацитетима и одрживошћу пословања.
Данас, више од 13 година након тог извјештаја, ситуација у Лијевој Ријеци остаје непромијењена. Откупна станица никада није постигла планиране циљеве, а опрема и инфраструктура које су требале служити локалној заједници сада су запуштене и неискоришћене. Лијева Ријека и даље чека на конкретне мјере које ће унаприједити живот у љеворечком крају.
извор: Удружење Васојевића „Васо“
