Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе (УБР-90) пита Врховно државно тужилаштво Црне Горе (ВДТ) да ли је Државном одвјетништву Републике Хрватске (ДОРХ) достављен предлог за измјену Споразума о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида (Споразум) који су 28. јула 2006. године потписали црногорски и хрватски државни тужиоци Весна Меденица и Младен Бајић.
Како је ВДТ утврдило Стратегију за истраживање ратних злочина 2024-2027 и претећи Акциони план за годину 2024-2025. Годину, којим је зацртана и ревизија споразума о сарадњи између тужилаштава у региону, чинимо ургентном ревизију наведеног споразума који је иницирала Скупштина Црне Горе закључком на Другој сједници првог редовног засиједања у 2003. години из разлога што у наведеном споразуму постоји очгледна асиметричност у правима и обавезама и што у моменту потписивања стране уговорнице нијесу биле равноправне.
За УБР-90 овај једнострани споразум представља једну од најсрамнијих страница историје Црне Горе којом се дискриминишу жртве ЈНА у случајевима ратних злочина: „Лора 3“, „Црноглав“, „Чепикуће, Осјник, Иваница и Граб“.
Од 2007. до 2016. године УБР-90 поднијело је ВДТ иницијативе за покретање истраге у наведеним случајевима ратних злочина али је резултат изостао првенствено због наведеног споразума, „трулих дасака“ у Државном тужилаштву Црне Горе и мијешања са стране. Мада се тродеценијски пропусти и слабости Државног тужилаштва не могу лако и брзо довести у ред очекујемо од државних тужилаца Милорада Марковића и Владимира Нововића да са мртве тачке помјере случајеве ратних злочина над припадницима ЈНА.
Како се, по наредби Владе Хрватске и руководства Дубровника, 1. октобра 1991. године десио први масовни напад припадника паравојног Збора народне гарде и других скупина тзв дубровачких бранитеља на јединица ЈНА на територији општине Требиње (Иваница и Граб) и у близини границе општине Дубровник са Босном и Херцеговином (Чепикуће и Осојник) очекујемо од Специјалног државног тужилаштва да посебну пажњу посвети квалификацији овог кривичног дјела.
Ово из разлога јер Судска пракса Врховног суда Србије гласи: „Штета проузрокована припадницима бивше ЈНА (погибија, рањавање) у оружаним сукобима са паравојним формацијама бивших република СФРЈ, до дана њиховог међународног признања од стране Генералне скупштине ОУН, 22.05.1992. године, проузрокована је кривичним делом оружане побуне из члана 124. КЗ Југославије“, а овај члан се односи и на убиства 24 и рањавање преко 40 припадника ЈНА на подмукао начин у сачекушама у Чепикућама и Осојнику, гранатирању положаја ЈНА на Иваници и снајперским дјеловањем на Грабу. Половина убијених били су црногорски резервисти, а друга половина требињски резервисти и млади војници из Србије, БиХ и Македоније.
На дан када се навршавају 33 године од њиховог убиства, са пијететом сјећамо се наших палих сабораца: Ранка Бојића, Војислава Булатовића, Томислава Булатовића, Расима Мурадбашића, Жељка Пандурице, Милована Смоловића, Радисава Срдановића, Миње Делибашића, Милутина Николића, Петра Никчевића, Вуколе Јаћимовића, Милије Лучића и Зорана Ковачевића. Нека им је слава и хвала.
Радан Николић, директор
