Пише: Иван Милошевић
Свештеници Митрополије црногорско приморске и наш митрополит Јоаникије ове године су достојно обиљежили 80 година од страдања црногорских четника и народа из колоне од Везировог до Зиданог моста. Блага ријеч под сводовима храма у Лијевча Пољу била је мелем за братску црногорску рану која крвари већ осам деценија. Несрећни збјег војске и народа под војном командом Павла Ђуришића и духовном бригом митрополита Јоаникија Липовца прије 80 година кренуо је на пут без повратка. Не желећи да се предају комунистичким камама које су им пријетиле у Црној Гори, а надајући се у братску руку савезника, збјег народа и војске је кроз беспућа Босне, Хрватске и Словеније, хитао ка Европи и систему који је у то вријеме обећавао слободу и ослобађање од нацистичког јарма. На том путу на њихове вратове кидисала су тобожња браћа, од Хрвата усташа и партизана-комуниста, и поражених Њемаца. Није им било доста крви, па су своју жеђ утапали и ријеке крви црногорских четника и народа који је кренуо за својом војском! Били су то дани зла и трајали су више од пола године! И данас када се то помене, стане нека мука у души, рашири се крвотоком и почне да прича своју причу! Причу о издаји савезника, али и своје браће у туђим униформама!
Ових дана и мјесеци када се обиљежава 80 година од најдубље погибије краљевске војске из Црне Горе и вјерног народа, путевима некадашњег „Злог пута“ кренули су свештеници Митрополије црногорско приморске на челу са митрополитом Јоаникијем. И они су, као и њихови и наши преци прије 80 година, кренули на пут утјехе, духовног и земаљског спаса. Претходних дана литургијама, духовном тугом и благим порукама, као да су излијечили братске ране и послали поруку данашњој Црној Гори, њеним политичарима, интелектуалцима и свима осталима, да комунистичке јаме, иако забетониране, неке бетоном, неке ћутњом, јасно говоре о карактеру идеологије која и данас заводи Србе и окреће их једне против других и копа нове јаме. Нада да ће ту поруку чути данашњи политичари, интелектуалци и вјерни и остали народ у Црној Гори и даље дише у овим брдима. Јесте да је та нада на апаратима и да једва долази до даха од налета неокомунистичких политичких и осталих снага, а ваља признати и доброг дијела обичног народа који још увијек скривене у срцу носи слике Броза и његових зликовачких епигона!
Мисија Митрополије црногорске приморске и митрополита Јаоникије претпостављам да ће бити крунисана половином јуна у Словенији када ће се обиљежити осам деценија од комунистичког масакра у словеначким шумама над остатком војске Павла Ђуришића која је преживјела кидисање усташа, партизана и Њемаца од Везировог до Зиданог моста. Словеначке јаме пуне су неопојаних костију црногорских четника које ни након толико времена још увијек не допиру до свијести својих потомака који његују све вјештине модерног некомунистичког и наметнутог самозаборава. Они и даље не пристају да буду оно што јесу, потомци својих предака за које комунисти нијесу имали милости. Напротив, њихова вјера у Бога, краља и отаџбину, била је за њих неопростива опомена и слика њихове духовне и идеолошке издаје! Кријући се од ње пунили су словеначке јаме просутим лобањама, затрпавали их под заштитом ноћи, желећи да и од себе и других сакрију свој злочин!
Скривајући своје жртве у словеначким јамама као да су на челима утиснули ђавољи печат незаборава и патње због непотребног масакра. И тај печат носи и данашња Црна Гора и не дозвољава овом народу да слободно живи, јер је достојно помирио и оплакао своје мртве, а невине жртве. Срећом, тог печата сјетила се духовна братија наше Митрополије и одлучила је да га скине са образа Црне Горе и претке врати својим потомцима!
Надам се у Бога да ће неко из државног садашњег врха Црне Горе половином јуна заједно са свештенством Митрополије црногорско приморске и митрополитом Јаоникијем бити у Словенији и да ће поред јаме у Камничкој Бистрици пружити руку становницима најмногољуднијег црногорског подземног града на Балкану и затражити од њих да им опросте грехове самозаборава. Тек тако освјешћени и наоружани праштањем донијеће слободу и нормалан живот потомцима на правди Бога побијене краљевске, црногорске и четничке војске. Од тога ће сви у Црној Гори осјетити духовну благодет и радост, па и они који данас од свега тога бјеже и сматрају сопствени самозаборав најсигурнијим политичком, духовном и осталом кућом!
Дакле, видимо се у Словенији половином јуна!
