Сулејман Филиповић – усташки официр који након пораза усташа у Тузли прелази у партизане а после рата постаје министар!
Од 1920. до 1941. године био је активни официр Југословенске краљевске војске. Одмах на почетку рата напушта краљевску војску и придружује се усташама где добија чин пуковника, а бива стациониран у Тузли!
У Тузли усташки злочини нису ни по чему заостајали од других усташких злочина. У граду је срушено све што је било српско, а у затвору у Тузли постојао је нарочит начин мучења Срба. У једној посебној соби налазило се једно велико буре „на чијим се дугама изнутра са свих страна били причвршћени железни ексери. Често су усташе изјутра изводили по више затвореника и једног по једног трпали у буре, па онда буре котрљали тако да су ексери парали тело, а из рана је цурила крв коју су усташе другим затвореницима показивали“. Затим су их измучене вадили из бурета и секли им уши, нос вадили очи и зубе, одсецали руке и ноге, док нису умрли.
Усташе и Хаџиефендићеви легионари у срезу тузланском „вршили су силовања малолетних српских девојака, које су затим клали“. Из тузланског среза одведен је не само велики број мушкараца већ и жена и девојака и дечака од 14 година. Приликом првог ослобођења Тузле 1943. године, с већом групом домобранских официра и војника Сулејман Филиповић прешао је у Народноослободилачку војску Југославије. Одмах по преласку у партизане биран је у Председништво ЗАВНОБиХ-а. После ослобођења био је министар за шумарство у привременој влади ДФЈ, потпредседник Владе и Президијума Народне скупштине НР Босне и Херцеговине. Био је члан Савезног и Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа.
Носилац је Ордена народног ослобођења и других одликовања.
извор: Равногорски четнички покрет
