На данашњи дан, 19. октобра 1918. године у Загребу је Народно вијеће Срба, Хрвата и Словенаца донијело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу.
У Загребу је основано Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба које себе проглашава за политичког заступника свих Словенаца, Хрвата и Срба у Аустроугарској. На заседању Хрватског сабора у Загребу и на народном окупљању у Љубљани, Народно вијеће СХС проглашава народно ослобођење и оснивање самосталне „Државе Словенаца, Хрвата и Срба” са главним градом Загребом. Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба објављује народу Словенаца, Хрвата и Срба, да од овога часа, опуномоћено од свих народних странака и група, преузима у своје руке вођење народне политике. Народно вијеће поставља за решење народног нашег питања ове темељне захтеве:
Тражимо уједињење целокупног нашега народа Словенаца, Хрвата и Срба на читавом његовом етнографском територију, без обзира на ма које покрајинске и државне границе, у којима данас живи — у једну јединствену потпуно суверену државу уређену на начелима политичке, економске демократије, што у себи садржава укидање свих социјалних и економских неправда и неједнакости.
Тражимо да на будућој мировној међународној конференцији буде наш народ јединствено заступан по својим нарочитим изасланицима. Народно вијеће позива целокупни наш народ једне крви и језика, једне душе и срца, да се за оживотворење ових захтева и начела заложи с оном оданошћу и самопрегором, које ово судбоносно време тражи. Окупимо се дакле сви у једно велико, несломиво народно коло, којему је пред очима само велики идеал народног уједињења, слободе и независности, да се тим покажемо достојни великога времена у ком живимо, и великих задаћа, које смо на себе преузели!
У Загребу, дана, 19. листопада 1918. године
За „Народно Вијеће ” Словенаца, Хрвата и Срба:
Др Антун Павелић, Др Антун Корошец, Светозар Прибићевић
Италијанска војска је у складу са Лондонским уговором октобра 1918. године напала аустријску армију. Италијани су продирали ка Љубљани, Истри и Далмацији, које су Лондонским уговором обећане Риму. Народно вијеће је из Загреба тражило помоћ регента Александра Карађорђевића и српске Врховне команде. Србија шаље пукове у Загреб, Љубљану, Сушак и Сплит. Делегација Народног вијећа је у Београду предала „адресу” (предлог о уједињењу) престолонаследнику Александру. Коначно, 1. децембра 1918. године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
