Насловна Колумне Српски став: Карадаг, Монтенегро или Црна Гора!

Српски став: Карадаг, Монтенегро или Црна Гора!

Пише Горан Киковић, српски историчар у Црној Гори

Карадаг, Монтенегро или Црна Гора, јесте једна од двије српске државе, признате на Берлинском конгресу 1878. године, које настављају државно-правни континуитет српске царевине Немањића, и обухватала је четири нахије на простору Горње Зете. Њеном имену кумовали су турски окупатори прозвавши је Карадаг (Црна Гора) и, као да су знали да ће она крајем 20. вијека и у 21. вијеку у потпуности попримити карактер какав јој нађедоше њени несуђени кумови који јој даше досуђено име, те да ће у 21. вијек ући и црња и гора, но што је икад била.

Но, каква је била Црна Гора у вријеме, док је имала образ, част и поштење најбоље се види из “Земљописа Књажевине Црне Горе за трећи разред основне школе“ чији су аутори били цетињани Поповић и Рогановић, издатом на Цетињу 1895. године, гдје на страни 35. пише: “У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви српског поријекла и српске народности“.

Какви су били наставни планови и уџбеници у Црној Гори до 1916. године? У основним школама били су обавезни сљедећи предмети: закон Божји, српски језик, словенско читање, рачун, геометрија, земљопис, српска историја, познавање природе, краснопис, пјевање црквено и народно, гимнастика и војничко вјежбање.

Горан Киковић

Према “Закону о устројству гимназија у Књажевини Црној Гори“, од 30.августа 1890. у гимназијама је био обавезан сљедећи наставни план: наука вјере, српски језик и књижевност, латински језик, руски језик, грчки језик, старословенски језик, географија и историја (општа и српска ), математика, природопис, физика, филозофска пропедеутика, цртање, краснопис, гимнастика и војничко вјежбање, пјевање и музика. Српски буквар звала се књига намијењена најмлађим црногорским основцима.

У књизи Милорада Медаковића “Живот и обичаји Црногораца“, штампаној у Новом Саду, на страници 31. пише: “Језик – сви су Црногорци по народности Срби и сви говоре српским језиком. У Црној Гори један је језик, нити се чује други језик осим српског…“

Никада српска Црна Гора није пала тако ниско. Ни комунистичка Црна Гора није прогонила српски језик и српску православну цркву. Ни турски окупатори нијесу забрањивали српски језик, он се чак говорио на турском двору у Цариграду. Многа документа потврђују да се преписка између султана и локалних турских власти вршила на српском језику и ћирилицом. А бегови и аге су и у међусобној комуникацији писали ћириличним писмом.

Није случајно да је два пута српска ћирилица забрањивана у Црној Гори. Први пут од аустро-угарских окупатора 1916. године, а други пут од данашњих власти у Црној Гори, слугу Ватикана и Новог свјетског поретка.

Увијек треба подсјетити на то да су Црну Гору створили наши преци, који су били Срби и говорили српским језиком. Све до 1946. године нико се у Црној Гори није ни писао ни осјећао другачије него као Србин. Зато је велика разлика између старих и ових данашњих новокомпонованих Црногораца. Стари Црногорци изнад себе су имали Бога, испред себе попа и учитеља, а око себе браћу, кумове и пријатеље. Ови данашњи новокомпоновани “Црногорци“ изнад себе имају НАТО и Америку, испред себе буљук дукљанских “академика“, а око себе телохранитеље.

Као што видимо, Србима данас у Црној Гори не цвјетају руже, напротив, страх, понижење и протјеривање су српска свакодневица у Црној Гори. Зузимају нам цркве, пљују по традицији, шкрабају по језику, проклињу Његоша и Вука, избацују нас из медија, проглашавају за окупаторе и злочинце…Хапсе нам и приводе митрополите и епископе,свештенство и монаштво. Српски народ се хапси и терорише сваког дана, Докле? Зашто ћути наша матична држава Србија и не окреће главу на наш статус и на наш положај!?.

Најновији чланци

Изложба: Знаменити Срби Далмације!

Симо Матавуљ, Сава Бјелановић, Глигорије Возарић, Руђер Бошковић, Герасим Зелић, Серфан Кнежевић само су нека од знаменитих имена која потичу из Далмације. На њих...

Неђељко Рудовић: Ко ћутка новинаре, зло мисли друштву!

-Финансијска одрживост медија, нелојална конкуренција, социјални положај новинара и услови за њихов рад, снажење уређивачке независности Јавног сервиса и дефинисање модела за заштиту Јавног...

Полемике: Вјеронаука на раскрсници!

Веронаука је део образовног система Србије већ 20 година, али још није решен њен статус формално, а ни правно. Нису се смириле ни расправе...

Владимир Јагличић: Скелети (поводом комунистичких злочина у Крагујевцу)!

Скелет на периферији. Скелет поред Језера. Скелет на прагу куће. Поред самог хотела. Где год закопаш: скелет: као да се помера, један једини, и смрт га није...

Бучни Срби и британски војник Пич: Мацоле и сјекире или Дејтон 2!

У сенци бучних вести да Срби гланцају мотке и багере да би се на мостовима, магистралама и ауто-путевима тукли међусобно, промиче овонедељна информација да...