Насловна Магазин Српска светиња понос Бугарске: Мошти краља Милутина чувају Софију!

Српска светиња понос Бугарске: Мошти краља Милутина чувају Софију!

У катедрали Света Недеља, смештеној у центру бугарске престонице Софије, од 1460.године до данас чувају се мошти Светог Краља Милутина Немањића, у историји познатог под пуним именом краљ Стефан Урош II Милутин Немањић. Бројни верници из Бугарске и даље се клањају над овом реликвијом, а поред молитви за мир и братство бугарског и српског народа, у цркви Свете Недеље сваког 29. октобра, спроводи се обред са светим моштима, уочи празника Светог Краља који пада на следећи дан!

Било би лепо знати који постотак људи у Србији је упознат са чињеницом да је један од највећих српских средњовековних краљева династије Немањић сахрањен у главном граду суседне државе, који се налази на неких пет сати вожње од Београда. Ипак, прича о моштима светог српског краља и овој прелепој бугарској цркви сеже много дубље у прошлост, а неке од замрачених делова те далеке историје за „Сербиан Тимес“ појаснио је свештеник Свете Недеље у Софији, отац Кирил Попов, који нас је пријатељски дочекао отворених руку:

„Част ми је да вам пожелим добродошлицу у нашу катедралу, у наш храм Свету Недељу!“

Камено здање цркве Света Недеља лежи у историјском центру бугарске престонице. Сведочанство о древности града очито је свуда у околини. Осим неколико средњовековних цркви, у близини се може видети и стара градска џамија, као и остаци римских руина из античког доба. Црква Света Недеља подигнута је управо на остацима римских терми.

Негде крајем 12. века, на ово место донете су мошти великомученице Свете Недеље, а отац Кирил испричао нам је како је ту, међутим, много раније изграђен први ранохришћански храм посвећен светици по којој је црква добила име.

-Историја храма сеже у дубоку древност. Према последњим научним проценама, већ на почетку 4. века управник града подигао је на том месту једну црквицу посвећену светој великомученици Недељи. Она је умрла нешто раније, крајем трећег века, а верује се да је храм изграђен чак и пре него што је хришћанство постало званична вера Римског царства 313. године, испричао је отац Кирил.

Првобитно је то била дрвена црква са каменом основом, што је био уобичајен начин градње за то доба. Међутим, иако су готово све цркве у наредна три века биле реконструисане у камене грађевине, Света Недеља тек 1856. године претворена је у импозантну православну катедралу коју видимо данас.

Првобитно, Мулутин је сахрањен је у манастиру Свети Стефан у Звечанима, на Косову и Метохији. Након Косовске битке и надолазеће турске опасности, мошти су пребачене у рударско село Трепча, одакле ће у наредним деценијама бити пребачене из Србије.

1460. године у Бугарску су пренесене мошти најуспешнијег српског краља, Светог Стефана Милутина. Била је лична жеља краља Милутина да његове мошти буду пренесене у наш град и то се испунило, прича отац Кирил.

Верници код Моштију Светог краља Стефана Уроша II Милутина Немањића
Остатке краља Милутина у Софију је донео митрополит Силваниј, где су похрањене у манастиру „Св. Кирил и Св. Методије“ који је у његову част још називан и манастир Свети Краљ. На питање да ли је и Света Недеља у неком тренутку носила име Свети краљ, одговара одрично: „Од 4. века до данас црква никада није мењала име“.

Пре него што су коначно стигле у Свету Недељу 1867. године, мошти Светог краља Милутина прошле су кроз још четири различите цркве – а преживеле су кроз историју и бројне пожаре, земљотресе, као и турску окупацију. Судећи према томе и очуваности моштију, јасно је да су Бугари посветили велики труд очувању ове реликвије и показали изузетно поштовање према српском наслеђу.

-Свети Краљ је најуспешнији српски краљ јер је испунио своју мисију да подигне онолико цркви колико је година живео. Ако је живео 39 година, значи подигао је бројне цркве и манастире, у Бугарској и у Србији, али и на Светој Гори, каже отац Кирил.

Задужбинарски живот Милутина Немањића, одредила је судбину његовог тела после смрти, сматра свештеник Свете Недеље.

Према томе како се представио Богу, он је благословио име своје и бог му је узвратио даром нетруљења тела, и то не само нетрулежношћу, већ телом које чини чудеса до дан данас. Многи верници зато долазе овде да целивају његове свете мошти, објашњава отац Кирил.

Од њега смо сазнали и за једну од најтрагичнијих епизода у историји цркве Света Недеља и моштију краља Милутина. Одиграла се у априлу 1925. године, када је Комунистичка партија Бугарске извела терористички напад, разневши кров цркве током сахране генерала Константина Георгиева, који је такође пао као жртва атентата комуниста. Том приликом, убијен је већи део бугарске интелектуалне, политичке и верске елите.

-Након што је црква већ започела свој нови живот, као огромни 5-куполни храм, мошти Светог краља Милутина биле су положене испред овог иконостаса. Иконостас који је радио Станислав Доспевски, као и свете мошти, неоштећени су преживели велики атентат 16. априла 1925. Бомба је експлодирала у западном делу таванице и, на велику жалост, 200 људи је изгубило живот, а преко 500 је повређено. То је најгори атентат у историји 20. века. Слава Богу, мошти Светог краља су преживеле да можемо и данас да им се молимо, прича отац Кирил.

Катедрала Свете недеље у Софији

У Светој Недељи такође није необично чути ни молитву за, како отац Кирил каже: „братски православни српски народ“.

Отац Кирил Попов показао нам је молитву за мир и братство између бугарског и српског народа, која се чита сваког 29 октобра, када се служи обред са светим моштима, уочи празника Светог краља Стефана Милутина 30. октобра.

Уверавам вас да сваког уторка на литургији, пред моштима Светог краља, молимо се за братски српски народ. У молитви Светом краљу пише: ’Ти си желео да будеш сахрањен у Софији и ми ти се молимо да сачуваш нашу престоницу’. Свети краљ је покровитељ, како српског народа и државе, тако и нашег града, наше цркве и ми сви смо једна велика породица. Поред моштију Светог Серафима Чудотворца, мошти Светог краља су једна од највећих светиња Софије. Велика је благодет имати једну такву светињу, рекао је отац Кирил.

У цркви Свете Недеље сваког 29. октобра, што је датум смрти краља Милутина, служи се обред са светим моштима, уочи празника Светог Краља који пада дан касније, 30. октобра. Мошти се износе из постоља и преносе се уз поворку кроз читаву цркву, а верници имају прилику да их дотакну и целивају, као и да присуствују церемонији пресвлачења моштију.

Сваке године, српски манастири у Бугарску шаљу нову одежду израђену посебно за мошти. Делове старе ношње, која се после годину дана скида са моштију, свештеници Свете Недеље шаљу назад у Србију, као реликвије, док бело платно у које су мошти умотане испод одежде, секу на комадиће и деле верницима уз благослов. Како нам је отац Кирил испричао, на дан празника у Свету Недељу долази велики број посетилаца из Србије.

То је велики ритуал пресвлачења моштију Светог Краља. Једном годишње, организује се велико славље 29. октобра. Сваке године овде долазе хиљаде браће Срба на богослужење. Много аутобуса долази. Сви једним истим срцем певамо, славимо Бога и Светог Краља, испричао нам је отац Кирил.

-Ускоро нам стиже нова икона Светог Краља из Србије“, срећно каже и додаје: „Али, не знам како ће празник изгледати. Сигурно са маскама и уз поштовање дистанце. Не губимо разум око тога, али морамо бити одговорни“, закључио је отац Кирил.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Најновији чланци

Андрија Мандић поводом писања „Вијести“: Народну слободу нећемо предати у руке тајкунској олоши!

-Као неко ко је Здравка Кривокапића поставио на мјесто носиоца листе коалиције "За будућност Црне Горе" и ко је водио и управљао изборном кампањом...

Ново вријеме: Сат уназад!

Почиње зимско рачунање времена, казаљку на сату померамо један сат уназад. Померањем казаљки на часовнику један сат уназад, са три на два сата, у ноћи...

ДФ обиљежио пет година од демонстрација, Мандић поручио: Свако у Влади да добије што је освојио на изборима!

Влада је и до сада требало да буде формирана по једноставном принципу – да сваком припадне оно што је освојио на изборима и да...

Кривокапић: Побједничке странке у влади, али интерес грађана није инсистирање на неким појединцима!

Ниједна странка побједничке коалиције не искључује се из процеса формирања Владе, саопштио је данас мандатар Здравко Кривокапић. -Али инсистирање на појединцима из тих коалиција није...

Зајебанција „Вијести“ или утјеривање Срба у антисрпске торове: Знају и да Кривокапић неће да буде Цветковић!

Пише: Иван Милошевић Састављање нове владе и нова сазнања "Вијести" о тој работи посљедњих дана постају права зајебанција. Неко се дебело спрда у лице обичним...