Насловна Почетна Срби и монархија: Марија Карађорђевић, прича највољеније српске владарке

Срби и монархија: Марија Карађорђевић, прича највољеније српске владарке

Савременици кажу да је она била све што је народ у том тренутку желео од владарке – добра супруга, пожртвована мајка, вредна домаћица и достојанствена краљица која је за свакога имала благу реч – Марија Карађорђевић.

Рођена је као треће дете румунског краља Фердинанда. Била је имењакиња са својом мајком, али је убрзо добила надимак Мињон. Неки кажу да је то због тога што је била “слатка као мињон”. Други кажу да је надимак добила по називу опере коју је њена мајка гледала непосредно пре него што ју је родила.

Како било, “Мињон” Марија је ускоро је постала једна од најлепших принцеза Европе.

Осим лепоте, реч је била о веома образованој дами – школовала се по најпрестижнијим школама, а осим румунског говорила је течно енглески, немачки и француски језик. Ускоро је проговорила и српски језик. Удала се за југословенског краља ‘ујединитеља’ – Александра Карађорђевића.

Кажу да је омиљеност у народу почела да стиче и пре самог венчања, када је са балкона Старог двора, након што је први пут дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила рекавши: “Ја вам од срца благодарим!”

Краљица Марија и краљ Александар ускоро су постали узор за све европске краљевске парове. Живели су складно и повучено, а брак је крунисан тројицом синова – Петром, Томиславом и Андрејем. Краљици Марији није требало много да својом елеганцијом и префињеношћу купи срца дама Београда. Али и више од тога… њу су волеле и обичне жене, грађанке подједнако као и сељанке, а она им је враћала отварајући школе, болнице, обданишта и поклањајући новац добротворним удружењима. Била је активна у добротворној организацији Коло српских сестара, а вредним, сиромашним ђацима помагала да наставе школовање.

Срећу краљице Марије помутила су два догађаја. Први се догодио једног октобарског дана 1934. године када је у атентату у Марсеју убијен краљ Александар. Краљица је достојанствено и немо подносила своју бол поставши са 34 године удовица са три сина, од којих је најстарији имао 11 и требало је да постане краљ.

Краљица је склопила очи и уздахнула. Није плакала. После лаке несвестице и узетих капљица за смирење, одлучно је рекла: „Умро је на дужности, а то је смрт које је Он достојан – пише у извештају који је француској влади тог дана поднео командант лионске полиције који је краљици Марији саопштио да је на њеног супруга извршен атентат.

Црнину је носила две године потпуно се за то време окренувши образовању својих синова и добротворном раду. У годинама које су уследиле она је преузела бригу о Друштву Црвеног крста, потписала Повељу о правима детета и даровала на десетине хуманитарних организација. Краљица Марија је личним средствима помогла зидање Дечје клинике у Тиршовој улици и Института за онкологију.

Други догађај који не неповратно измени живот “народне краљице” био је почетак Другог светског рата и одлазак из Југославије. Како је историја показала, тај одлазак је био – заувек! У ратним годинама, за краљицу Марију чуло је мало људи у окупираној земљи. А ипак, она је неуморно радила за њих – преко Комитета Црвеног крста, до краја 1943. године заробљеницима у логорима широм зараћене Европе упућено је око 7,5 милиона килограма пошиљки, од чега око 5,5 милиона килограма хране. Како окупатор не би сазнао ко заправо шаље пакете, краљица их је потисивала као Марија К. Ђорђевић.

Живот краљице Марије се до тог тренутка већ из корена променио. Живела је са синовима Томиславом и Андрејем у малој сеоској кући на имању “Стари млин” крај Лондона. Када је постало извесно да се никада неће вратити у Југославију када им је нова власт одузела све привилегије и имања, породица се повукла на имање у Кенту.

Краљица Марија је наставила живот мирним сеоским животом. Синови су јој се бавили пољопривредом, а она је обављала кућне послове, а у слободном времену сликала и вајала. Бавила се и изучавањем уметности сликања. И даље је славила породичну крсну славу, поштовала све православне празнике, посебно Божић и Ускрс, али здравље ју је полако напуштало.

Пред крај живота, краљица којој није сметало да постане фармерка, остала је без средстава и била је принуђена да продаје накит. Њен последњи службени снимак, урађен је да би се јавности приказала њена изузетно вредна дијадема, која је понуђена на продају.

Краљица Марија умрла је у 61. години. Опело јој је по православним обичајима служено у храму Светог Саве у Лондону, који је она подигла. Сахрањена је у Виндзору, близу гроба енглеске краљице Викторије, своје пребаке. Њени остаци данас почивају на Опленцу, у породичној цркви династије Карађорђевић.

Извор: Шајкача

Најновији чланци

Неђељко Рудовић: Ко ћутка новинаре, зло мисли друштву!

-Финансијска одрживост медија, нелојална конкуренција, социјални положај новинара и услови за њихов рад, снажење уређивачке независности Јавног сервиса и дефинисање модела за заштиту Јавног...

Полемике: Вјеронаука на раскрсници!

Веронаука је део образовног система Србије већ 20 година, али још није решен њен статус формално, а ни правно. Нису се смириле ни расправе...

Владимир Јагличић: Скелети (поводом комунистичких злочина у Крагујевцу)!

Скелет на периферији. Скелет поред Језера. Скелет на прагу куће. Поред самог хотела. Где год закопаш: скелет: као да се помера, један једини, и смрт га није...

Бучни Срби и британски војник Пич: Мацоле и сјекире или Дејтон 2!

У сенци бучних вести да Срби гланцају мотке и багере да би се на мостовима, магистралама и ауто-путевима тукли међусобно, промиче овонедељна информација да...

Избори на Цетињу, у Мојковцу и Петњици

У Мојковцу, Петњици и на Цетињу данас ће бити одржани локални избори, на којима према подацима општинских изборних комисија, право гласа има више од...