Пише Вулко Шћекић, књижевник, потпредсједник Српског историјско културног друштва Никола Васојевић Беране
Толико ме тренутна ситуација у Србији асоцира на ни мање ни више него на једно зло са продуженим трајањем, зло од истог имена, да не могах издржати а да се не огласим и са вама ово поделим Наше име састоји од нашег имена и презимена. Грчка пословица каже: Nomen est omen – све је у имену.
Блаженопочивши Митрополит Амфилохије својевремено рече: Наша имена су наша знамења. У њима је сав смисао нашег живота. Али да име може бити ЗЛИ УСУД не само за ту личност већ и за читав народ јасно нам показује презиме ЂИЛАС. У Црној Гори у време Другог Светског рата и знатно време после рата, најутицајнија политичка личност и најближи сарадник Титов био је Милован Ђилас. Поред других непочинстава формирањем црногорске нације у Црној Гори, и располућивањем јединственог српског бића у Црној Гори , Милован Ђилас зари велики нож у јединство Српског народа и направи му рану од које ће се тешко икад опоравити. Други Ђилас по имену Драган сада ровари по Србији и покушава поновити Јудин посао. Покушава уништити матицу Срба Србију за шаку сребрењака. Покушава доћи на власт у Србији са циљем да призна самосталност Косова и Метохије, срца Србије без којег нема ни Србије.
Јуда када је видио да је за смрт издао Христа, обеси се о дрво а сребрењаци му испадоше из џепа на земљу. Када га пронађоше знајући да су ти сребрењаци за крв плаћени, Јевреји их не смеше ни зашта користити већ одлучише да за њих купе парче земље за гробље . То купљено парче земље за гробље назваше ,Крвна Њива” и то име се задржа до данас. Не имаше следбеници Христови никакве сатисфакције од Јудине смрти јер зло дело је учињено. Надам се да Господ неће дозволити да нове Јуде остваре свој наум јер у противном ни стотине њихових смрти Српском народу не би била никаква сатисфакција. Не окасни Господе, народ те Твој чека. АМИН!
