Пише: Вулко Шћекић, књижевник, потпредсједник Српског историјског културног друштва “Никола Васојевић“-Беране
Да је теорија о сеоби Словена и досељавању Срба на Балкан у 6-том вијеку лаж и подвала је проналазак Шудиковског квадра. Наиме на локалитету Шудикове код Берана код манастира Шудикова пронађен је камени квадар са натписима на три камене стране. Име локалитета Шудиково вјероватно потиче из времена кад се у Шудикови судило, кад је Шудиково била судница. Од Шудик, судија или судац постаде Шудиково. Да ли се судило на отвореном или не остаје загонетка која ће се у будућности можда одгонетнути. Али оно што је очито, камени квадар који се сада налази у Беранском музеју стајао је на мјесту судилишта. Много је учених људу у протеклом времену неуспјешно покушавало да дешифрује натпис на каменом квадру. Када је то успјело професору Вучићу Губеринићу, уз помоћ гласовних вриједности слова Винчанског писма, камени квадар из Шудикове је постао највећа национална светиња и непобитан материјални доказ о томе ко смо и шта смо на овим просторима јер је текст написан старосрпским писмом – Винчанским писмом. Старост квадра се процјењује на најмање два миленијума прије Христа а то је вријеме Бога Бака и његових освајања. Он доказује да су Срби на овим просторима присутни још од каменог доба те да су још од касног неолита били писмен народ. Тиме је дешрифратор потпуно разголитио лажну теорију о Сеоби Словена Бечко-Берлинске историографске школе, и новој српској историографији која настоји разоткрити лажи о српском народу учинио услугу немјерљиве вриједности.
А натпис са предње сране гласи: „Ум дал умчост“ што се може протумачити „Памет нам је дала разум“, а са задње стране: „Иштем ли покуда“. Прва порука је очито упућена окривљеном – што је учинио оно што му је дошло на ум а није послушао или није имао разум – умчост да то не учини. Други текст је порука судији да искључиво не куди, већ да иште тј. тражи покуда, односно олакшавајуће околности, а што сада ради одбрана, наводи професор Вучић Губеринић у књизи „Бихор и Билећа“. Овим је недвосмислено потврђено да је Шудиково некада било судилиште.
Када са пријатељем пожелех посјетити музеј у Беранама са жељом да видим ту нашу прворазредну националну светињу нијесам могао ни наслутити да је могућа таква небрига и незнање о њему како од оних којим је повјерен на чување тако и од цијелог друштва осим ако није у питању намјера да се наши трагови на овим просторима препусте на милост и немилост немилосрдном зубу времена да оно што нам је земља сачувала људском вољом немилосрдни зуб времена уништи. Чак сам и зажалио што земљи одузесмо право да га и даље скрива, увјерен да би га нека будућа поколења, која би била почаствована да га пронађу много боље сачувала. Јер сусрет са Шудиковским квадром је сусрет са нашим 4000 година старим бивствовањем на овим просторима. Умјесто да од друштва има не мањи третман од третмана наше велике светиње, свете Иконе Богомајке Филермосе, ми смо оно што треба да има свој посебан кутак у музејском простору, да се због њега намјерно долази не само у Берански музеј већ и у Беране, избацили на отворену ледину поред надгробних камених плоча. Јер је његова вриједност таква да би га пожељели и највећи свјетски музеји. Ако Француски Лувр са поносом и чува и показује Мисин Стуб исписан такође Винчанским писмом са каквом би се пажњом и поштовањем однио према Шудиковском Квадру који је старији од Мисиног стуба за више од 1000 година. Зар морају наша писана дјела, у камену резана, у храмовима чувана, готово увијек пропасти, и када нијесмо у ратовима, подложни гоњењу, политичком, вјерском и материјалмом упропашћавању? Начин како се наше друштво сада односи према нашим националним вриједностима и знаменитостима, јесте својеврсна и друштвена и национална срамота и гријех – наша срамота и наш гријех. Прво, према гробном мјесту пророка Старца Стања на Бабину, старом близу 400 г, којег с правом зову други Нострадамус. И поред више апела оно је и даље неуређено и поред којег нема никаквог објележја које би информисало посјетиоца и пролазника о чијем се гробу ради. Друго, како се поштује и колико зна о Шудиковском квадру. Поред квадра стоје табле на српском и енглеском језику да је натпис на квадру исписан непознатим писмом.
Ако до сада они који треба да знају то нијесу знали, сада да знају да је тај натпис дешифрован прије више од 20 година, да га је дешифровао професор Вучић Губеринић и да је у питању Винчанско писмо, те да бар то промијене и упишу на таблама поред квадра, ако га не желе заштитити од пропадања.
