Пише: Славиша Чуровић
Зову ме са непознатих бројева, шаљу ми празне поруке, пријете у инбокс, пријете на Инстаграму, Фејсбуку, хоће да ми „ломе ноге“, да ме „дочекају да дођем“… Добронамјерно“ ми саветују да „мало оладим“, јер „шта ме се тиче, ионако ће све бити исто“.
А ја не могу да гледам како туку старце, невине људе, како бацају сузавац на дјецу, како везаног човјека ударају ногама. Кажу ми „Пази на каријеру, пази од чега живиш.“ А шта ће ми каријера кад по мом граду, по мојим градовима Црне Горе туку, хапсе, батинају? Какав сам то умјетник и човјек ако не дигнем глас против тираније?!
Кад монахе протјерују, владике хапсе, митрополита држе шест сати у станици полиције, како да зажмурим? Нисам рођен да бих ћутао, нити да будем глумац, рођен сам да бих био слободан, слободоуман и свој човјек.
Не дајте, свако колико може, да се Црна Гора претвори у највећу бруку и тиранију Европе, у црну рупу провинцијалне силе и хунте која тежи да од људи направи робове и оне који ћуте и трпе. Да се претвори у рај за нељуде, криминалце и батинаше, а да буде тамница слободног човјека, дјетета, монаха, брата и комшије!
А ко ово прећуткује, ово подржава! Ћутање је гора брука од подржавања терора, јер терор подржавају само они који га наређују, они који га спроводе и имају корист од њега.
Извор: ИН4С
