У издању Митрополије црногорско – приморске и Института за Новију историју Србије из штампе је управо изашла књига (зборник докумената) Прећутани злочини – Муслиманска милиција у Андријевичком срезу 1941-1945. Аутори овог вредног дела су Божидар Оташевић и Ивана Крстић Мистриџеловић професори са Криминалистичко-полицијскг универзитетa у Београду, Филип Д. Вучетић са Историјског института Универзитета Црне Горе и публициста Бранислав Оташевић из Плава.

Зборник садржи више од хиљаду страна од којих уводна студија има више од 100 страна. У уводној студији аутори су приказали историјске прилике у плавско-гусињској области у периоду 1878-1945. године Посебну пажњу у уводној студији аутори су посветили приликама у Андријевичком срезу у периоду 1941-1945. године са посебним освртом на континуиране злочине муслиманске милиције над цивилним православним становништвом андријевичког среза.
Приређивачи Зборника су истакли да је главна намера била да публиковањем изворних докумената о злочинима почињеним над православним живљем у андријвичком срезу, од стране муслимана припадника разних оружаних формација у Другом светском рату, читаоцима омогуће да на основу увида у изворну архивску грађу створе сопствени суд о томе шта се, каоко се, када и зашто дешавало у овом срезу током ратних година.

Већину грађе, која се по први пут интегрално објављује, чине документа Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, која се односе на поменуте злочине и њихове починиоце, односно докумената из судских процеса. Сви документи изабрани из фондова који се чувају у Архиву Југославије, Државном архиву Србије, Државном архиву Црне Горе и Музеју жртава геноцида, објављени су у изворном облику и обогаћени издвојеним коментарима приређивача.

Рецензенти овог вредног дела су др Славенко Терзић, академик САНУ, др Александар Стојановић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије и др Милутин Живковић, виши научни сарадник Института за савремену историју.

О значају зборника докумената Прећутани злочини – муслиманска милиција у Андријевичком срезу 1941-1945. за историјску науку најбоље свједоче изводи из рецензија.

Наиме, академик Српске академије наука др Славенко Терзић је истакао „Зборник докумената Прећутани злочини-Муслиманска милиција у Андријевичком срезу 1941-1945. на врло уверљив начин, обиљем историјске грађе научно демантује тезе већине савремених муслиманских истраживача да је муслиманска милиција била искључиво одбрамбена снага формирана с циљем да заштити локално муслиманско становништво и да наводно није имала никакав идеолошки програм…“
„У години у којој се, између осталог, обележава и осамдесета годишњица ратног злочина у Велици, објављивање ове књиге преставља несумњив допринос историографији и снажан замајац да се и злочини почињени на другим територијама обраде и представе широј јавности на овај начин…“, истакао је др Александар Стојановић
Док историчар Милутин Живковић сматра да : „Круну овог подухвата чини уводна студија, где се на до сада, ретко виђен начин, даје ретроспекција најважнијих историјских догађаја у плавско-гусињској области током 19. и 20. века…“
Публикована архивска грађа у поменутом зборнику, баца ново светло на злочине муслиманске милиције у андријевичком срезу, који су почели одмах након капитулације Југославије и трајали су до коначног ослобођења ових крајева у Другом светском рату.
Из обимне архивске грађе сазнајемо да су одмах након припајања ових крајева тзв. Великој Албанији окупационе власти у Плаву и Гусињу укинуле српски језик и ћирилично писмо, формиране су школе на албанском језику и укинуто је југословенско држављанство. Срби су протерани са својих имања, а њихова имања су користили муслимански колаборационисти предвођени браћом Феровић, све српске куће су запаљене, уништен је и опљачкан комплетан сточни фонд и друга покретна имовина.

Постојали су неуспешни покушаји да се војно способни мушкарци мобилишу у „албанску војску“, док је део заточеника из плавског логора интерниран у логор у Каваји (Албанија). Забележена су силовања и насилно одвођење девојака од стране припадника поменутих војних формација. Такође, припадници муслиманске милиције су запалили манастир Свете Тројице у селу Брезојевице подигнут у 13. веку и до темеља срушили цркву Светог Василија Острошког у селу Мартиновићи код Гусиња. Само је од гушења Тринаестојулског устанка до краја 1941. године на најбруталнији начин убијено око 150 цивила српске националности на подручју данашњих општина Плав и Гусиње.

Имајући све до сада наведено на уму, можемо закључити да је зборник настао као плод озбиљног научног подухвата, предузетог од озбиљних истраживача и у озбиљно време, када је научно сагледавање трауматичних догађаја из националне историје, те њиховог одвајања од дневно-политичког дискурса, потребније него икад.

извор: ин4с