На академији су бесједили Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и потпредсједник Владе Црне Горе др Будимир Алексић.

У умјетничком дјелу програма  наступили су: Српско пјевачко друштво „Светосавник“ и гуслари Радослав Рајо Војиновић, Славко Горановић, Витомир Арсенић, Душан Пејић, Васо Ђондовић, Миладин Анђелић и Секуле Церовић.

Водитељи вечери били су Слободанка Грдинић и Рајко Палибрк.

Митрополит Јоаникије је на почетку цитирао Његошев стих: «Без гусала разговора нема», како се раније на народним скуповима говорило и појаснио да то значи да ако хоћемо праве теме и вриједан разговор, он мора бити уз гусле. Одмах затим је цитирао и Канта: да се лијепо и узвишено дотакне наше душе и наших мисли, односно «да се кроз поезију и кроз пјесму уз струне гусала дотакнемо религиозних садржаја и високих етичких вриједности које има наша епска поезија, нарочито кад имамо и доброга пјевача који, заправо, и тумачи ту поезију.“

-Није то само неко пјевање и слагање лијепих тонова, него гуслар, пјевач епске поезије улази у смисао догађаја. Он нас уводи у тајну догађаја. То најбоље чини наша стара класична епска поезија која је пуна тих садржаја о којима говоримо, али то на неки, могли бисмо рећи, нови начин и ништа мање је учинила и Радованова пјесма „Мојковачка битка“. И тај, знаменити догађај из наше историје прво је прихватила поезија, па тек онда историја. Да није било Радованове пјесме о Мојковачкој бици и да није било добрих гуслара као што је Бошко Вујачић, сумњам да би ова битка била и за науку интересантна. А сада, пошто је она прешла у поезију, она је интересантна са сваке стране, а највише захваљујући томе што је Радован заиста ушао у духовни, религиозни и етички смисао Мојковачке битке. Ово су дани рођења Христовога, дани великога славља, дани када приличи уз гусле пјевати, а још више, приличи нам да се сјетимо великих догађаја и великих личности из Мојковачке битке-закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Потпредсједник Владе др Будимир Алексић, на почетку је истакао да „округле обљетнице као што је 110. годишњица од Мојковачке битке и 40 годишњица од упокојења Радована Бећировића обавезују да се осврнемо на крупне историјске личности и размотримо њихов значај у националној историји, култури и литератури.

-Мојковачка битка као једна велика епопеја херојске борбе нашег простог човјека за своју слободу и као величанствена хероика представљала је значајно тематско и инспиративно исходиште српске књижевности. Овај славни бој је више пута тематизован у српском прозном и пјесничком стваралаштву. У народном памћењу и предању, Мојковачка битка је имала снажан одјек, опјевала ју је народна пјесма, а историографија је сагледала њен значај у новијој историји Црне Горе и српског народа. Сјећајући се вечарас славне Мојковачке битке, ми се сјећамо и великог пјесника који је ову битку овјековјечио у форми епског десетерца, а који се упокојио прије 40 година. Ријеч је о Радовану Бећировићу, најмаркантнијој појави на раскршћу народне и ауторске епике, посљедњем српском епском барду и свакако најрепрезентативнијем представнику новије гусларско-десетерачке епике у српском народу. Као свједок, хроничар, учесник битке, Бећировић је опјевао саможртвени хероизам црногорске војке у Мојковачкој бици у истоименој пјесми која има преко 1.000 стихова и чија је прва верзија објављена 1927. године у Никшићу.

Мојковачка битка је једна од највећих и најзначајнијих Бећировићевих пјесама, по многима, ово је умјетнички највриједнија његова пјесма која се по естетским квалитетима, по снази ликова и развијености догађаја, приближава пјесмама вишњићевске форме. Као и Вишњић, Бећировић је и историјски и пјеснички тачан-записао је академик Ранко Поповић. О страдању Мојковачких витезова који су зауставили продор аустроугарских трупа, Бећировић је видио једну од наших највећих историјских побједа. Писана са пуном свијешћу о значају Мојковачке битке, ова пјесма је настала на основу ауторовог најнепосреднијег увида у драматику догађаја о коме пјева.

Бећировић у овој пјесми у форми епског десетерца описује и констатује све оно што је егзактна историјска наука доказала. Мала Црна Гора се упустила у оружани сукоб са моћном Аустроугарском монархијом да би обезбиједила слободну одступницу војсци Краљевине Србије. Због тога је Мојковачка битка један од наших историјских догађаја у славној историји српског народа на простору данашње Црне Горе која најдоследније осликава његову високу, патриотску, слободарску и етничко-политичку свијест. Опредјељење Мојковачких ратника да уђу у рат са далеко надмоћнијим непријатељем, Бећировић посматра као израз братске саможртвене љубави засноване на Јеванђељу и подстакнуте подвигом Косовских јунака. Сердар Јанко Вукотић заклиње своје борце Милошевим мачем, Косовом и Видовданом.

Драматика судара двије војске, командантова заклетва, гавранови који надлијећу бојиште…све подсјећа на Косовску битку. Осим тога, пјесник истовремено предочава снагу српске националне свијести код припадника црногорске војске која се огледала у њиховој одлучности да до посљедњег човјека бране интересе интегралног српства.

Стога Бећировић истиче да треба да свак призна Србу Црногорцу за одсудну битку на Мојковцу.

Бећировић се овом пјесмом потврдио као стваралац који је знао да историјске чињенице транспонује у широке епске слике изузетне снаге и љепоте, а конкретне историјске личности у ликове епске пјесме, да суву хронику претвара у поезију, а сирове појединости у право пјесништво-навео је потпредсједник Владе др Будимир Алексић.

извор: митрополија