Нова књига историчара, професора и публицисте Салиха Селимовића представљена је у петак у Српској кући пред подгоричком публиком и поштоваоцима његовог рада у организацији Конференције српских националних организација из региона. Издавач књиге „Да будемо оно што јесмо“ је Српска књижевна задруга Српског народног вијећа из Подгорице. Ово дјело јесте континуитет у Селимовићем истраживању историје исламизације југословенских простора и историје настанка бошњачког и муслиманског националног ентитета.
У уводном обраћању, уредник Књижевне задруге Српског народног вијећа и књижевник Будимир Дубак казао је да Селимовић истакнути савремени српски историчар кога карактерише објективност утемељена на синтези резултата научних истраживања из области антропологије, демографије, историје и других научних дисциплина.
–Позивајући се на релевантне домаће и стране изворе, Селимовић је јасно показао да квази историја која је у служби конструисања новог идентитета, без историјског утемељења, не може да опстане. У овој књизи су отклоњене многе нејасноће, попут питања Богумила и такозване босанске цркве, националне структуре Босне и Херцеговине, српског језика и ћиличног писма, поручио је Дубак.
Селимовић је говорећи о резултатима истраживања у најновијој књизи, истакао да је говорити о нашој традицији и заједничким прецима захвално због тога што је све више управо супротних напада на наше јединство и наше заједничко поријекло.
-Шта је мене мотивисало да урадим овој књигу? Прво, кад сам се уверио ја лично, ко сам и ко су били мој преци и када сам истраживао и друге фамилије, дошао сам до једног јединственог закључка: Ми смо оно што јесмо и ништа друго ми не можемо да будемо. И не треба да будемо. И морамо да се боримо да сачувамо то наше јединство. То је једини пут да се ми сви сачувамо. Ако се будемо тако раздвајали као што нам то раде, а ми прихватамо понекад, на жалост ту игру, онда ћемо да нестанемо и једни и други и трећи. То је та била моја нека мотивација, казао је аутор.
Аутор је током представљања своје књиге указао и на заједничке традиције муслиманског и српског народа, упркос настојањима Запада да уситни, раздвоји, измисли нације и језике, као што се то и догађало.
–Томе је допринијела и она некадашња комунистичка власт која је ту игру прихватила и дошли смо до те ситуације да ми заборављамо наше корене и наше традиције. Ипак, и поред тога, велики број муслимана је сачувао те неке традиције које сам ја навео и овој књизи и у неким другим мојим радовима. Један такав примјер је и прослава Ђурђевдана када се на Пештери сакупи сабор муслимана. То је фантастично колико се народа скупи и играју се и веселе се. То је село Бреза, једно велико муслиманско село у Кладници, поручио је између осталог Селимовић.
Он је проблематизовао питање настанка појма Бошњачког националног ентитета који је како каже 1933. године поново обновљен са циљем да сав муслимански народ буде бошњачки.
Историчар Салих Селимовић је аутор 19 књига и преко 100 стручних и научних као и бројних публицистичких радова. Учесник је многих домаћих и међународних научних скупова, трибина и округлих столова. Стални је сарадник више научних часописа, архива и музеја. Редовни је члан Матице српске, академик Српске развојне академије и члан Удружења књижевника Србије. Добитник је Вукове награде за 2013. годину као историчар истраживач, затим награде „Горан Ранитовић“ од ХО „Стара Рашка“ из Београда, Велике награде задужбине „Нићифоровић“ из Београда, Грамате Милешевске епархије и многих других признања.
Љубица Вукићевић
