Детаље Џелетовић још не открива, између осталог и због, како каже, великих притисака албанског лобија, да онемогуће екранизацију овог потресног романа, насталог по истинитим догађајима. Његову поему “Српско срце Јоханово” пјевају многи, а њему је најдража обрада оца Воје Билбије, који је, сматра Џелетовић, изводи анђеоским гласом.
– Упознали смо се 2004. на једној сахрани. Мој јунак је тада први пут дошао из Њемачке због дјечака кога је сањао, а није га познавао, сина човјека чије је срце носио у грудима. Дошао је да му да новац, а онда је осетио необичну повезаност са њим. Рекао ми је: „Кад сам видео како ми прилази мислио сам да ће шавови да попуцају, срце је хтело да искочи напоље. Не знам да ли срце заиста памти или је то само моја пројекција„.
Ове ријечи толико су потресле Џелетовића да је за само два сата написао дирљиву поему о том догађају. На наговор блиских људи и пријатеља који су је касније прочитали, почео је да пише и роман. Са главним јунаком одавно није у контакту.
– Ако ћутимо о злочину ми смо саучесници, а о албанским злочинима над српским цивилима и илегалној трговини органима се дуго ћутало. Неко је мислио да Србима може да се ради шта год жели, јер смо ми „кривци за све“. Мора да се говори о злочину, да се не понови никада више – казао је аутор током премијерне представљања књиге које је одржано у ЈУ „Музеји и галерије“ у Старом граду у Будви.
Српско срце Јоханово“ преведено је на десетак језика, а већину тих превода аутор је добио бесплатно. „Преводиоци из различитих земаља одбили су хонорар готово идентичним ријечима, да их `нешто непознато тјера да преведу ову књигу`“ истакао је Џелетовић.
Пол Кампф није једини који је пожелео да екранизује „Српско срце Јоханово“. По ријечима аутора, неколико великих домаћих и европских редитеља распитивало се током протеклих година о овој књизи. А чим је вијест о могућој екранизацији злочина у „жутој кући“ доспјела у медије, појавили су се и они који су жељели да то спријече.
Нови роман о српском страдању
Џелетовић је током вечери упознао присутну публику да је завршио нови роман, такође заснован на истинитом догађају. Овога пута главни јунак је Милош Ћирковић, који је остао сам у Белом Пољу, код Пећи.
– То је још једна тужна прича о српском страдању. Милош је бранио кућу до своје смрти, није хтео да напусти своје огњиште. Кроз причу о њему желео сам да проговорим о свим злочинима који су нам учињени – каже аутор.
– Продуценту и мени нудили су неколико милиона евра да снимимо филм, али под условом да се у њему не помиње директно „жута кућа“ нити Косово и Метохија, већ нека имагинарна земља. Нису нам директно рекли за кога раде, али можемо да претпоставимо ко су им „газде“. Одбио сам сваки покушај да се ова прича пребаци на неко друго мјесто, јер такво мјесто и таква прича нигде друго не постоји. Овде су Срби отимани из својих домова и убијани, нису, попут других, продавали своје органе – каже Џелетовић.
Вијест да ће амерички редитељ, уз подршку светских звезда, коначно снимити причу о „жутој кући“ није се допала Албанцима на КиМ.
– Пријатељи и рођаци упозорили су ме да нисам добродошао на Косово, у свој родни крај – искрено признаје и додаје: „Ако Бог да гледаћемо тај филм, јер Срби знају колико смо пострадали, али свет не зна. Нека види какву су наказу створили на Космету и да она почива на српској крви, и то оних најбезазленијих цивила, који нису учинили ништа нажао.“
извор: ин4с
