Пише : Тихомир Бурзановић

Улога Исламске заједнице у Црној Гори, предвођене реисом Рифатом Фејзићем, посљедњих година постала је много шира од оквира вјерске организације. Њено д‌јеловање све чешће се посматра кроз призму политичких односа и међународног утицаја, нарочито када је ријеч о вези са Републиком Турском.

Турска мека моћ на Балкану

 Турска већ дуже вријеме води активну политику културног и вјерског присуства на Балкану. Кроз д‌јеловање државних институција попут Дијанета и ТИКА-е, Анкара улаже значајна средства у обнову џамија, изградњу образовних установа, културне програме и хуманитарне иницијативе. Такви пројекти имају јасан циљ: јачање присуства Турске у региону кроз вјерску, културну и економску сарадњу. Црна Гора, као мала и отворена држава, није изузетак из тог обрасца. Исламска заједница, са Фејзићем на челу, логично се наметнула као главни партнер турских институција. Дијанет и Фејзић годинама одржавају блиске односе, који су формално утемељени на „вјерској солидарности“, али често имају и шири, друштвено-политички контекст.

Сарадња или зависност

Сарадња између Исламске заједнице и Турске има неоспорне резултате: обновљене су бројне џамије, унапријеђена вјерска инфраструктура и отворене нове образовне могућности за исламску омладину. За многе вјернике, то је конкретна и корисна подршка. Ипак, поједини аналитичари упозоравају на дубље посљедице – да таква повезаност може водити постепеном јачању турског политичког и културног утицаја у црногорском друштву. Тај процес не мора бити намјеран, али дугорочно може обликовати идентитетске обрасце, вриједносни систем и осјећај припадности код дијела муслиманског становништва.

Рифат Фејзић се, у том смислу, налази на комплексној позицији. Његов ауторитет и углед чине га посредником између Анкаре и Подгорице. Он мора балансирати између потреба домаће заједнице и међународних партнера, између духовне мисије и реалне геополитике.

Фејзићева улога у транзиционом друштву

За разлику од многих вјерских лидера у региону, Фејзић није експлицитно политички актер, али његов утицај има политичке посљедице. У земљи у којој су религија, национални идентитет и геополитика дубоко испреплетени, сваки институционални потез Исламске заједнице има симболички значај.Зато Фејзићев задатак није лак – очувати вјерски идентитет и аутономију заједнице, а да она не постане инструмент ниједне стране силе, па ни Турске. Досадашња пракса показује да је он свјестан те одговорности, али и да баланс често зависи од тренутних политичких односа, а не само од принципа.

Између два пола

У времену када Црна Гора покушава пронаћи равнотежу између европског пута и регионалних утицаја, Фејзићева Исламска заједница има двоструку улогу – да буде чувар вјерског идентитета и мост према исламском свијету. Питање је, међутим, колико тај мост може издржати притиске с обје стране. Ако Исламска заједница под његовим вођством успије очувати независност и отвореност према свим партнерима, биће примјер зреле институције у малом друштву. Ако пак превагне ослањање на само један центар моћи – Турску – ризикује да постане инструмент туђих интереса.

Фејзићев пут, у том смислу, остаје лакмус-папир односа између духовног ауторитета и политичког утицаја у савременој Црној Гори.