Пише: Иван Милошевић
Прошао је још један народни сабор у Горњем Заостру, селу из којег је војвода Павле Ђуришић командовао јединицима ЈВуО у Црној Гори. Сваке године све више упозорава минирани постамент за споменик војводи Павлу! Прије двије деценије тадашњи специјалци МУП-а на врхунцу ДПС диктатуре окомили су се на камен, разорили га, ставили на крст и спријечили постављње споменика славном војводи. Онако размонтиран са жељезним остацима раштрканим ка свим странама свијета, као да свједочи колико смо у Црној Гори још увијек удаљени један од других, колико смо још увијек на потпуно различитим идеолошким позицијама и колико смо у њима укопани и – пуцамо! Посебно вербално и идеолошки! И данас, као и прије скоро 80 година Горњим Заостром као да тече различитим потоцима крв комуниста и крв четника и још увијек немају заједничко ушће, напротив и даље се као и прије осам деценија уливају у различита и међусобно супростављена идеолошка мора!
Ипак, нешто се иза брда ваља. Од како је пао ДПС некако се у Горњем Заостру слободније дише и долази! Нема локалних и републичких шпијуна да из оближње шуме записује шта и о коме пјева, нема комунистичких жбирова да прикупљају податке за своје цинкарошке извјештаје. Пјева се и слави војвода слободно и слободом одјекују крошње и ливаде слободних српских планина у овом селу!
Посљедње двије године сабор посвећен војводи Ђуришићу бесједом и молитвом посебно уздиже владика Методије, епископ будимљанско – никшићки. Уколико осталим владикама, али и српским минтелектуалцима и осталим Србима, нешто није јасно, јасно је владици Методију. Јасно му је да је до дна догорјела комунистичка свијећа и да више нема тога воска који може истећи кроз комунистиче приче о четницима и војводи Павлу. Све њихове приче и лажи сломиле су се о брда и ливаде Горњег Заостра и о њима више у овом крају ни црви не обраћају пажњу. Дошла су нова времена, времена војводе Павла Ђуришића, мајора Ђорђија Лашића, Светозара Добрашиновића и осталих заострошких команданата. Ни пашчад у Горњем Заостру више не лају на комунистичке тираде о васојевићким четницима и њима је јасно да у тој причи има истине таман толико колико ко вјерује у слетање ванземаљаца на заострошке врхове!
Постало је јасно да долази ново вријеме, када ће се идеје ЈВуО, посебно оне о културном коду припадања западним вриједностима, у Црној Гори показати у правом свијетлу и да ће се коначно ћути побједничка звона равногорског погледа на свијет. А он се скупља у неколико елемената које и данас сјаје као звијезда водиља Запада! То су вишестраначје, демократије, црква и монархија! Скоро све земље Запада и данас његују те идеје као своје и траже од осталих да их поштују. То понављати војводи Павлу и његовим данашњим поштоваоцима је као учити пчелу да скупља мед, то се подразумијева и саставни је дио равногорског или боље рећи заострошког и васојевићког менталитета. И дошло је њихово вријеме, јер су те вриједности одољеле испиту времена и показале се виталним и здравим у односу на оне које су рекламирали комунисти ( друшптвена својина, јкеднопартизам и бољшевичка диктатура)!
И стога вријеме војводе Павла и његових бораца није никада ни било ван годишњих календара, само је на кратко, вољом и насиљем једне терористичке групе која се након 1945. године наметнула као власт у Црној Гори, угурано у скривене атеистичке и богоборачке џепове једног странца и његовог тобожњег антифашистичког покрета.
И не сумњам да ће се ријечи владике Методија о новом времену војводе Павла остварити и то врло брзо. Можда већ и наредне године када ће се у Беранама окупити српска памет Црне Горе да јавно открије оно што сви знамо – да будућност припада Равној Гори, Горњем Заостру и српском монархистичком и светосавском путу. Не треба сумњати да ће се онда и споменик Павлу невидљивим крилима једне ноћи спустити на разорени споменички постамент и да ће повезати миниране стране свијета које као да путују неким својим путевима!
Не сумњам да вријеме Равне Горе долази, полако, али сигурно. Ко га дочека имаће шта да прича о свима онима који 22 године долазе у Горње Заостро да лијече душу и братске ране. Опоравак од комунизма је тежак и дуг, али је неминован и свијетло је на крају тунела комунистичког мрака који већ деценијама влада Црном Гором и стално је вуче уназад. Увјерен сам да је војвода Павле и ЈВуО вуку напријед!
