Аутор: Тихомир Бурзановић

Етикета да су Србија, Црна Гора и Република Српска „руске губерније“ постала је политички универзални кључ – отвара сваку предизборну кампању, оправдава сваки неуспјех власти и замјењује сваку озбиљну анализу. Ипак, чим се макне дим политичке пропаганде, показује се да је та етикета више алат за манипулацију него реалан опис стања на Балкану.

 КАКО СЕ ПРАВЉЕЊЕ СТРАХА ПРЕТВОРИЛО У ПОЛИТИЧКИ МЕХАНИЗАМ

Посљедњих година, прије свих у Црној Гори, а затим и у региону, наратив о „руском утицају“ претворио се у политичку мантру. Њега користе:власти када желе прикрити неспособност и криминалне афере, опозиција када жели ударити у емоције бирача,медији када желе подићи читаност,страни центри моћи када желе дисциплиновати непослушне политичаре. Тако се ствара атмосфера у којој је довољно некога прогласити „руским човјеком“ да би му се пресудило у јавној перцепцији. Без доказа, без анализе, без промишљања.

РЕАЛНОСТ – БРОЈКЕ РУШЕ ПРОПАГАНДУ

Ако бисмо стварно мјерили утицај:Црна Гора – више од 90% економских и институционалних веза усмјерено ка ЕУ и НАТО. Русија готово избрисана из привреде након санкција. Србија – зависност у енергетици и културна блискост, али трговина, инвестиције и индустрија су доминантно окренуте ЕУ и Кини. Република Српска – политичка блискост са Москвом, али ограничена реалним дејтонским оквиром и међународним надзором.

 Ако је ово „губернија“, онда је то најчуднија губернија у историји – у којој наводна метропола има симболичан утицај, а стварну моћ држе други.

 КО ЈЕ ИЗГРАДИО ОВАЈ МИТ?

Домаћи политичари – мајстори пребацивања кривице

Домаћи лидери већ деценијама одбијају да признају:слабост институција, партијско заробљавање државе,недостатак визије,корупцију као државни систем. Лакше је рећи да је „Русија крива“, него објаснити зашто здравство пропада, судови не раде, а млади одлазе.

Медији – фабрика етикетирања

У Црној Гори се сваки политички неспоразум своди на двије ријечи: „руски утицај“. У Србији и БиХ се то користи у предизборним кампањама као емоционални окидач. Анализа не постоји – само крик.

Западни центри моћи – геополитички притисак преко етикете

Западне дипломате и аналитички центри често користе наратив „руске губерније“ како би:појачали притисак на локалне лидере,наметнули политичке одлуке,хомогенизовали НАТО и ЕУ наратив,оправдали своје политичке интервенције.

ГД‌ЈЕ ЈЕ РУСКИ УТИЦАЈ ЗАИСТА ПРИСУТАН — А ГД‌ЈЕ ЈЕ ФАНТОМСКИ?

Реално присутан:културно–идентитетски наратив код Срба,енергетска зависност Србије,политичко-идеолошка повезаност дијела елите у РС.

Нереалан и преувеличан:у Црној Гори, гд‌је Русија нема ни економски, ни институционални, ни политички продор,у дијелу БиХ, гд‌је „руска пријетња“ служи као хомогенизација националних наратива,у Србији у областима у којима доминирају ЕУ, Кина и САД.Другим ријечима: прича о „губернији“ почива на политичкој машти, а не на чињеницама.

ШТА ЈЕ СУШТИНА – РЕГИОН БЕЗ ВЛАСТИТЕ ВИЗИЈЕ

Истина је једноставна: Балкан није руска губернија, него геополитичко раскршће на којем се три силе такмиче:Запад — са институцијама, кредитима и притискањем елита,Русија — са идентитетом, традицијом и енергентима, Кина — тихо, кроз економију и инвестиције. А домаће елите? Оне чекају да им неко други одговори на питања на која саме немају храбрости: куда иде држава, ко је одговоран и зашто институције не раде.

 ЗАКЉУЧАК: ГУБЕРНИЈА ЈЕ САМО У НАРАТИВУ, НЕ У РЕАЛНОСТИ

 Србија, Црна Гора и Република Српска нијесу ничије губерније. Оне су талац:сопствене политичке немоћи,страних интереса,медијских манипулација,и дубоке неспособности елита да изграде дугорочну стратегију.

 Док год домаћа власт сваку кризу проглашава „страним утицајем“, а никад резултатом сопственог рада, странци ће изгледати моћнији него што јесу — а регион слабији него што би могао бити. Етикета „руска губернија“ није дијагноза.То је политичко оправдање за сопствени неуспјех.

(крај)