Србија још увек има два своја града названа по комунистичким зликовцима, један по домаћем, а други по бугарском комунисти. Погађате, у питању су Зрењанин и Димитровград. И ми већ годинама апелујемо да се имена тих градова врате на њихове преткомунистичке називе Петровград и Цариброд. Такође апелујемо да се промене имена главних улица по српским варошима и селима названим по Титу и осталим комунистичким злотворима. Још једном скрећемо пажњу на лик и дело човека, чије презиме је постало име најлепшег и највећег српског града у Банату, који притом благе везе са тим градом није имао.
Жарко Зрењанин “Уча” родио се у Избишту код Вршца, школовао се, радио и живео у Вршцу, Сегедину, Белој Цркви, Прилепу и Сомбору и само је прошао поред града који носи његово име. Мислите да је случајно то што Вршчани нису дали да се по њему назове њихов град? Као предратни учитељ, Жарко Зрењанин је био осуђен за напаствовање својих ученица и познат као сексуални манијак.
Рано је ступио у редове забрањене комунистичке партије, која је тада деловала као терористичка организација, и већ 1941. има своју групу комуниста, сачињену углавном од локалних банатских олоша и робијаша о чему постоје многа сведочанства.
Након напада нацистичке Немачке на нашу земљу, најпре се залаже за непружање отпора немачкој окупацији, у складу са командом Коминтерне и договором Рибентроп-Молотов. Тек у јуну 1941. и након немачког напада на Совјетски Савез, почиње да организује тотално лаичке и самоубилачке перформансе напада на немачку војску, без икаквог ефекта. У тим перформансима гину многи од његових сабораца, а један број њих бива заробљен и касније осуђен на стрељање. Притом се све организује без икаквог опипљивог губитка по немачку окупаторску војску.
У новембру 1942. године, његову дугогодишњу љубавницу вешају Немци у центру Вршца. Тада се Жарко склања у земуницу код јатака у селу Павлиш код Вршца, где га домаћин храни и чува са још једним саборцем Страхињом Стефановићем.
После неколико дана, Загорка (Зорка) Крагић, такође члан комунистичке партије, долази у земуницу да “херојима” опере веш и донесе новац за бег у западну Босну, код осталих партизана, како би учествовали на тзв. првом заседању злочиначког АВНОЈ-а. Жарко Зрењанин је тада силује и тако се захваљује на помоћи и гостопримству. Силована Загорка одлази до најближе немачке страже и пријављује силоватеља. Немци долазе, опкољавају земуницу и убијају Жарка и његовог пратиоца Страхињу. Загорку стрељају комунисти 1944. године као сарадника окупатора, а Жарка исте године проглашавају за “Народног хероја”.
Загорка је рехабилитована 2016. године.
После рата комунисти дају силоватељу име највећег српског града у Банату и многих школа у Србији, док број улица, тргова и предузећа названих по њему се и не зна.
И тако силоватељ Жарко поста Народни херој, а од комуниста силована, па стрељана Загорка је чекала правду до све до 2016. године.
извор: равногорски четнички покрет
