Уочи 33 годишњице страдања Срба у Средњем Подрињу, синоћ су поред регионалног пута Братунац–Поточари–Сребреница постављене фотографије више од 600 српских цивила и бораца из тог дела Републике Српске убијених у последњем рату.
Фотографије су, четврту годину заредом, поставили потомци побијених као представници Организације породица погинулих из Сребренице и Братунца.
На фотографијама су и деца, жене, старци побијени углавном од муслиманских снага из енклаве Сребреница а организатори истичу да је једна од намера да их виде и западни амбасадори који ће 11. јула у великом броју доћи у Поточаре на обележавање 30 година сребреничке трагедије.
„Амбасадори западних земаља не желе да дођу у Братунац на српска стратишта, али ће доћи у Поточаре да одају почаст бошњачким жртвама. Зато смо поставили ове фотографије поред пута како би их управо они који су годинама пред српским жртвама затварали очи и видели“, рекао је новинарима пред обележавање годишњице страдања Срба Бранимир Којић из Организације породица погинулих.
Централна меморијална манифестација обележавања годишњице српских страдања у Средњем Подрињу биће ове године одржана у суботу, 5. јула у Братунцу, а парастос за убијене Србе у присуству званичника Српске и Србије као и потомака жртава, народа Средњег Подриња служиће патријарх српски господин Порфирије.
Последњих година, од 2022. када су фотографије српских жртава, деце, жена, стараца, први пут постављене поред пута Братунац–Поточари–Сребреница, потез потомака српских жртава из Сарајева је неретко оцењиван као „провокација“, „провокативна радња усмерена према жртвама Сребренице“.
„Ближи се 11. јули и обиљежавање геноцида у Сребреници, па самим тим све су бројније провокативне радње усмјерене према жртвама. Тако су, као и 2022. године, на регионалном путу Братунац – Поточари постављене слике погинулих припадника ВРС“, пренели су прошле године сарајевски медији цитирајући ипак у тексту и извештај РТРС да су „осим фотографија погинулих војника постављене и фотографије цивилних српских жртава“.
Из Сарајева је протеклих година не једном оцењено и да постављање фотографија нема везе са одавањем почасти жртвама већ се ради о провокацијама са циљем да се релативизује злочин. Према једном од извештаја из 2022. године „не зна се ко је на фотографијама, нити ко их је поставио“.
-Од 600 фотографија које смо поставили на три локације у Братунцу, 90 посто су фотографије цивила. То су дјеца од двије године, од пет, од 17, жене, старци, баке које су имале по 80 или 90 година. Фотографије је поставила Организација породица погинулих и несталих РС, у томе сам и сам учествовао, добили смо дозволу од власти, од полиције. Видјели смо одмах и реакцију из Сарајева, од стане њихове пропаганде да смо поставили фотографије војника Војске РС и људи који су убијали и правили ‘геноцид’ горе у Сребреници. Можете да замислите да ‘геноцид’ прави неко ко је убијен три године раније, да ‘геноцид’ праве дјеца стара тек неколико година, испричао је прошле године за РТ Балкан Брано Вучетић из Братунца, коме су децембра 1992. године у нападима снага из Сребренице у селу Бјеловац убијени отац и мајка и брат.
Међу фотографијама постављеним у Братунцу су и слике чланове његове породице.
-Како је мој брат коме је било тек 17 година, који није могао бити легитимна мета, и који можда никада није ни био у Сребреници, који је убијен 1992, убијао некога у тој истој Сребреници?, речи су Вучетића.
Деценијама већ уназад, комеморацији у Поточарима 11. јула и обележавању сребреничке трагедије присуствују бројни западни и амбасадори исламских земаља. За све то време, потомци српских жртава, српске мајке на гробљима широм Подриња сами оплакују своје жртве. Без и једне речи пијетета од стране западних дипломата и западних амбасада у Сарајеву.
У Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни (општине Братунац, Сребреница, Скелани) против Срба од априла 1992. до априла 1993, чији је аутор Миливоје Иванишевић, наведено је да је у том периоду нападнуто и спаљено близу 100 насеља са српском популацијом.
У документу се наводи и да је чак и пре јесени 1992. године област Сребренице била потпуно етнички очишћена од Срба и да су у тој области уништена и спаљена села Блажијевићи (у селу до рата живела 133 становника српске националности), Бабуљице (52), Божићи (152), Брежани (271), Брезовица (64), Бујаковићи (166), Чичевци (180), Гај (187), Гладовићи (538), Гостиљ (113), Костоломци (234), Крњићи (114), Међе (130), Обади (684), Ораховица (334), Осредак (195), Подравање (413), Постоље (107), Прибидоли (207), Прибојевићи (124), Радошевићи (201), Ратковићи (338), Топлица (254), Биогор (99), Жабоквица (598).
Слично се десило и у општини Братунац где су скоро потпуно уништена села Бањевићи (у селу је до рата живело 38 Срба), Биљача (17), Бјеловац (238), Бљечева (71), Бољевићи (415), Брана Бачићи (236), Факовићи (115), Бранча (152), Јакетићи (102), Јежештица (502), Кравица (353), Липеновићи (235), Лозница (132), Магашићи (353), Млечва (196), Мратинци (218), Оправдићи (434), Сикирић (201), Станатовићи (206), Тегаре (222), Витковићи (200), Вранешевићи (211), Загони (480), Жлијебац (377).
Дан после комеморације у Поточарима, на Петровдан, 12. јула у селу Залазје изнад Сребренице биће обележена годишњица масакра из 1992. године када је у једном дану, на дан сеоске славе, у овом и селима Загони и Биљача убијено 69 мештана. Судији Слободану Илићу који је заробљен, Насер Орић извадио је очи, сведочили су касније неки очевици. Тело судије нађено је 2010. на депонији смећа крај Сребренице уз тела још десеторице српских војника са Залазја. Нека тела тада заробљених Срба у Залазју још нису нађена.
