Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије на Бадњи дан, 6. јануара 2026. љета Господњег, освештао је и са Преосвећеним Епископом диоклијским г. Пајсијем, свештенством и вјерним народом наложио бадњаке пред Цетињским манастиром.
По вишевјековној традицији, први бадњак донијели су представници племена Бајице – Мартиновићи и Бориловићи, а онда представници осталих племена и нахија Црне Горе.
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је вјернима честитао празник, пожељевши да и ово наше поколење принесе Господу на дар узвишене дарове љубави, доброте, честитости, стварања и свега онога што краси лице нашег народа. Помолио се и да Господ излије на овај град и цијелу Црну Гору сваки благослов, милост, љубав и братску слогу и да божићна радост, коју је донио Богомладенац Христос у овај свијет, уђе у наша срца и у наше домове и породице.
Празнично слово Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија преносимо у цјелости:
Мир Божији – Христос се роди!
Нека буде, драга браћо и сестре, срећан празник Рођења Христовога, да Богомладенац Христос свима нама и цијелом свијету донесе радост, духовно обновљење и испуњење, мир и слогу међу нама.
Ваше преосвештенство, часни оци, поштовани господине предсједниче Скупштине Црне Горе, господо министри, господо народни посланици, честити, породице Бајице, Бориловићи, Петровићи, Мартиновићи, које је Његош опјевао у „Горском вијенцу“ поводом великих догађаја који су се збили на Цетињу у вријеме владике Данила, и по томе је овај празник, којега прославља сва васељена, постао нарочито знаменит у историји Црне Горе. А не само у вријеме владике Данила Петровића, када су Црногорци одлучили да своју православну вјеру и своје светиње одбране и да Црну Гору врате њеним коријенима, него од тада па све до Мојковачке битке, када се тај догађај на један други начин поновио и запечатио историју Црне Горе и свету вјеру православну прославио, јер Богомладенац Христос дао је нашим прецима вјеру, храброст, љубав према својој Цркви, према нашој отаџбини.
И та вјера нас је гријала кроз сву нашу мукотрпну историју и дала нам снаге не само да опстанемо, него да кроз нашу свету вјеру, која је родила православну културу и духовност и прославила многе светитеље, принесемо дивне и узвишене плодове Богомладенцу Христу.
Нека би дао Бог да и овај Божић, као и претходни, као и будући, да нам дарује снагу да носимо свој крст часно и поштено, да и ово наше поколење принесе Господу на дар узвишене дарове љубави, доброте, честитости, стварања и свега онога што краси лице нашег народа.
Захваљујем свима вама на подршци и на љубави, на оданости својој Светој цркви, посебно владарској кући Петровића и нарочито Бајицама, Мартиновићима и Бориловићима, који су се уписали у историју ове светиње и у историју Црне Горе у давна времена, па су се и њихови потомци до дана данашњега потрудили да остану вjерни својим прецима и примјер свима који иду путем Божјим.
Нека би Господ излио на Црну Гору и на овај град сваки благослов и милост, и љубав, и братску слогу и да божићна радост, коју је донио Богомладенац Христос у овај свијет, уђе у наша срца и у наше домове и у наше породице. Амин, Боже дај, на многа и блага љета!
Мир Божији – Христос се роди!
Ваистину се роди!
