Према речима његових сабораца из Српске Гарде, Ђорђе Божовић ишка је погинуо када је ушао у дубину хрватске територије, напуштен од три тенка тадашње ЈНА који су се, уместо да му чувају одступницу, из до данас непознатих разлога, једноставно повукли. Гишка је тог 15. септембра 1991. дан пре 36. рођендана, више пута напуштао заклон позивао помоћ. Када се последњи пут нашао на брисаном простору, погодила су га три хица! Умро је на рукама свог синовца који је такође био у Српској гарди, Милована Мићковића, јединог сведока његове погибије, који је и сам тада био рањен.
Гишка и Гарда су сметали Радмилу Богдановићу и Михаљу Кертесу, јер су се плашили да их нико више неће склонити. 3a Гишку се могло рећи да је био некрунисани Витез улице. Никада није малтретирао ниједну девојку. Ни са једном девојком није спавао на силу, никоме није отео паре. Ако је могао некоме да да паре, он је дао. Гишка је радио само оно што је сам хтео. У томе је била огромна разлика између њега и Аркана.
Једини је командант неке војне формације који је погинуо у борби. Остали команданти су гинули по Београду у окршају банди или су завршили у Хагу. Довољно да дођемо до закључка ко се једини борио за свој народ и ко једини није заборавио шта је то „чојство и јунаштво“.
Посмртни остаци троје Божовића испраћени су у селу Куче на гробљу Мартиника, у породичној гробници у селу Безјово код Подгорице, где је Гишкин отац Гавра 1953. подигао гробницу. Сахрани је тада присуствовао велики број рођака, сабораца и пријатеља.
