Без сумње, састанак Ервина Ибрахимовића са бившим министрима из редова ДПС-а и сателита, може се сврстати у алеју политичких парадокса. Шта би се десило да на примјер Трамп састанчи и договара се са Бајденовим администраторима или да се Бајден договора са трампистима. Претпостављам да би то било проглашено за једно од седам политичких чуда!
Међутим, у Црној Гори тај састанак се проглашава круном демократије. Кроз демократски изборни процес једна власт добија шансу да спроведе своје изборне идеје, а не да се са о њима договара са људима који су били против те идеје и на изборима се борили против њих. А шта да кажу бирачи, посебно Срби, када виде Ервина са Рањом, Влаховићем и осталим бившим ДПС кадровима, Само на основу овог састанка могу да схвате да нема никаквог смисла излазити на изборе и гласати за једну, поред осталих политичких опција, када су након избора све оне побједничке, што се може закључити након Ервиновог министарског скупа!
Није ми познато да се игдје у свијету нешто слично десило и ако је у овоме нешто за похвалу онда је за похвалу политичка иновација актуелног министра спољних послова Црне Горе. Још када знамо ставове бивших министара ДПС-а и њених сателита можемо да претпоставимо шта се на састанку разговарало и какви су зљкључци донијети. Без сумње дата је тврда ријеч да Срби неће владати или битно утицати на политику Црне Горе и да ће заједнички радити на том плану! Није ми познато да је нова власт изабрана да спроводи такве планове, али Ервин за то не хаје!
Ервинов састанак потврђује и сумњу у то ко данас води спољну политику Црне Горе. Да ли је то лично Ервин и његови лични и партијски интереси? По састанку рекло би се да нема сумње да је тако!
И.М.
