Пише: Владимир Пребирачевић, пише директор Српско-руског центра Мајак
Руска војска спроводи Специјалну војну операцију у Украјини више од 1000 дана и постиже резултате које на западу нико није очекивао. Без обзира и на санкције и на блокаду 300 милијади долара руске имовине ван Русије и на опште наоружавање , снабдевање и финансирање украјинске стране од стране запада Русија и даље има иницијативу а ресурси противничке стране су све тањи.
Са ресурсима су утањили и у западним зељама који су и ментори и инспиратори овог сукоба а свакако и учесници понекад скривени а често веома отворено ратоборни. Успех руске војске зависи од упорности у не прављењу компромиса са колективним западом јер ће сада када је њихов пројекат звани Украјина пред колапсом свашта бити спремни да обећају и потпишу али по свом старом обичају и да не испоштују и да преваре на начин како њима то одговара онда када сматрају да треба како би задовољили своје интересе.
Село за селом, град за градом се ослобађају од украјинске војске и стрпљиво и штедљиво по руску војску и економију праве резултат који цео западни свет баца у бригу. Запад остаје без много ресурса које су већ рачунали да ће бити под њиховом шапом како би увећавали своју моћ и богатство али им је исклизнуло јер сва блага Донбаса се враћају у руске руке.
Последњи град Торецк (ускоро поново по руски Дзержинск) који је управо ослобођен је само један у низу градова који ће брзо бити заборављен у низу успеха који очекују руску војску на правцу према западу и према градовима који су свима познати.
Ослобађање историјских руских територија довешће до нових околности на геополитичком плану Европе и неки нови договори ће се морати правити а који би и за наш српски народ могли бити важни.
