Пише:Дејан Бешовић

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) наставиле су да паралелно постоје двије исламске вјерске заједнице: једна за Србију, Македонију и Црну Гору, на чијем челу је муфтија са сједиштем у Београду; и друга за подручје Босне и Херцеговине, Хрватске, Славоније, Словеније и Далмације, којом управља реис-ул-улема у Сарајеву.Јединство исламске вјерске заједнице у Краљевини Југославији установљено је Законом о Исламској верској заједници (ИВЗ) из 1930. године, чији темељни став гласи: „Сви муслимани у Краљевим Југославији сачињавају једну самосталну Исламску вјерску заједницу под реис-ул-улемом као врховним вјерским старјешином“.Сједиште реис-ул-улеме премјештено је у престоницу Београд. Међутим, подвојеност југословенских муслимана није нестала спроведеном централизацијом. Напротив, остала је видљива у структури органа верске управе, јер су створена два меџлиса, два вакуфска вијећа и двије вакуфске дирекције, са седиштима у Сарајеву и Скопљу.У Титовој Југославији радикално се мијења положај свих верских заједница, па и исламске. Уставом ФНРЈ (1946) и Законом о правном положају вјерских заједница (1953) југословенска држава је одредила темељна начела свог односа према вјерским заједницама, међу којима су кључна: одвајање цркве од државе, прокламовање слободе вјере и савјести, као и оснивања вјерских заједница, затим равноправност вјерских заједница и одвојеност цркве од школе, уз слободно организовање вјерске наставе по црквама и храмовима. У односу на предратни период, када је Исламска верска заједница била неравноправна у односу на Српску православну цркву и Католичку цркву, досљедна секуларизација и проглашење равноправности свих вјера је југословенске муслимане довела у повлашћен положај. У СФР Југославији је било око 4 милиона припадника исламске вјере.Што се саме Србије тиче Муслимани у Србији су претежно организовани у три заједнице:Исламска заједница Србије, са сједиштем у БеоградуИсламска заједница у Србији, са сједиштем у Новом ПазаруИсламска заједница Косова, са седиштем у Приштини.Посљедњи догађаји у Србији од 1.новембра 2024 .године до данас, јасно показују да је радикални ислам у Београду и Србији у незаустављивој пенетрацији.Док једни организовано злоупотребљавају ученике и студенте за уличне блокаде, други отворено прижељкују крвопролиће и хаос на српским улицама. На друштвеним мрежама појавиле су се поруке које откривају да поједини радикални исламски активисти, укључујући и исламистичке екстремисте, позивају на такозвани „индонежански сценарио“, који је потресао Џакарту и друге градове у Индонезији.Један од корисника коментарише да су протести у Србији „слаби“ и да би требало да се угледају на „оне из Индонезије, да виде како се протестује“. Подсјећања ради, током последњих нереда у овој земљи, запаљене су зграде и десетине аутомобила, док је, према извештајима агенција, најмање троје људи страдало у пожарима изазваним демонстрацијама. Идеализовање таквих сцена и позивање на њихово понављање у Србији јасно показује намјере појединих организација и група које стоје иза блокада – жељу да се изазове хаос, насиље и крвопролиће. Није случајно што се управо за 1. септембар, дан када школска година почиње, најављивао излазак ученика и студената на улице. На тај начин, злоупотребом младих, организатори покушавају да створе параван за могуће сукобе и сценарио по узору на најкрвавије протесте у свијету. Ако се узме да је Исламска Република Иран ,до сада инфилтрирала преко 178 милиона евра у протесте у Београду ствари постају кристално јасне. Испред Филозофског факултета у Новом Саду дошло до озбиљних инцидената, када су демонстранти насрнули на припаднике полиције, изазивајући хаотичне сцене у самом центру града. Овај напад на полицију, који је изазвао велику пажњу домаће и регионалне јавности, наишао је на одобравање екстремистичких кругова из иностранства.На друштвеним мрежама појавили су се коментари исламистичких активиста који су са одушевљењем поздравили насиље демонстраната, отворено пружајући подршку блокадама и сукобима са државним органима.Посебно забрињава чињеница да су, поред подршке насиљу, исламисти отишли корак даље – у својим порукама почели су да помињу и идеју отцјепљења Војводине.У објавама које су забиљежене током јучерашњих догађаја, може се видјети како поједини корисници отворено пишу да ће „ускоро постојати држава Војводина“, док други тврде да ће „доћи тренутак када ће Војвођани тражити неки вид независности од Београда“.Овакви коментари несумњиво указују да насилни протести и блокаде у Новом Саду нису доживљени само као унутрашње питање Србије, већ и као прилика за радикалне структуре да потпирују идеје сепаратизма.Безбједносни стручњаци упозоравају да се овакве поруке морају схватити озбиљно, јер показују да екстремистичке мреже пажљиво прате догађаје у Србији и покушавају да их искористе за сопствене политичке и идеолошке циљеве. Подршка исламиста насиљу над полицијом, а затим и сепаратистичким идејама, представља јасан сигнал да се унутрашња дестабилизација земље уклапа у њихове шире планове.

                       ( наставиће се)