Пише: Иван Милошевић
Да нема „Побједе“ не знам шта бих писао! Сам Бог је послао „Побједу“ да увесељава типове попут мене и разведри нам тмурне облаке изнад зграде и терасе!
Отворио сам данашњу „Побједу“ и дочекао ме је генијални четверац бившег режима. Ред Кенане, па дворед Калезића, троред припада Милу, а финиш је у рукама Оскара Хутера. И све то на једној страни! Дивота и срамота, како ко конта!
Кенана брани Црну Гору и поручује да неће дозволити да се преко леђа ЦГ спроводи било који пројекат. Наравно, мисли на вељесрпски, јер на њеном хорозонту и нема других пројеката осим вељесрпских, али Кенана каже да могу Срби да се сликају са својим вељесрпским идејама и неке се опросте од својих снова. Кенана не спомиње друге пројекте који се преламају преко кичме ЦГ, попут бошњачког, пардон муслиманског, вељеалбнаског и хрватског. Све је то за Кенану мачји кашаљ у односу на вељеиздајнички вељесрпски пројекат! Е, он неће проћи, па не звала се Кенана – Кенана!
Са њене десне стране, као неко раме за плакање, наступа колумниста бившег режима – Данило Калезић. Он открива дипломатску Америку, представља се као Колумбо ДПС свијета и тврди да актуелна спољна политика у извођењу ПЕС оркестра под палицом Филипа Ивановића и Милојка Спајића, није европска и натовска, него је вељесрпска и проруска! Побркао Калезић градове, па му се од Брисела чини да је Москва, а од Лењинграда му се причињава Вашингтон. Калезић као да је завртио глобус, па му се од окретања завртило у глави, па је побркао стране свијета. Иако се Филип Ивановић и Милојко не ваде из Брисела, Калезић тврди да су били у Москви, Београду и Владивостоку. Шта ли Калезић пије, да ми је знати!
А у крајњем десном углу главни капо „Побједе“ и њених новинара, уредника и преламача и ријетких читалаца, смјестио се Мило. Онако инатан како га је Бог дао смјеши се осмијехом са десног образа и тражи да се његов друг, побратим и вјерни извршитељ наређења, Миливоје Катнић, одмах пусти на слободу и да се преда љекарској екипи Јевта Ераковића! Хоће Мило да заштити незаштићеног Катнића, да му поправи крвни притисак и прошета мало до Сутомора и Бара и поврати ваљану крвну слику. Мило, Мило, док ти је било мило владао си силом, ваљда су се времена промијенила и дошло је ново вријеме. Барем се надам!
А доље, у темељу прве странице „Побједе“ раширио се Оскар Хутер. Вели и тражи да се црногорска војска заштити од увреда које је домаћим трупама упутио Милан Кнежевић. Хутер би да сви као један бране НАТО трупе у ЦГ које носе црногорску заставу и да би требало да се уведе војни вербални деликт и да се војници, старјешине и врховни командант, посебно претпосљедњи, законом заштите од критике и ироније!
Уистину, прва страна „Побједе“ увесели ми дан, намакне осмијех на уста и мрак на очи и онда је некако лакше. Добро је, не контам као „Побједа“ и осим наслова, немам стрпљења да прочитам текст. Изгледа да ми је остало барем још мало сиве масе која ме тјера да смејем и хвалим Свевишњег што не припадам читалачком и осталом табору „Побједе“ и актуелној крем елити данашњег ДПС-а!
