Насловна Почетна Петар Божовић: Мислио сам да Амфилохије није смртан!

Петар Божовић: Мислио сам да Амфилохије није смртан!

Оно што смо договарали цео месец, да разговарамо на разне теме, јер Петар Божовић, осим што је врхунски глумац, озбиљан је и поетски тумач свакодневице – тог дана пало је у воду.

Напустио нас је владика Амфилохије и то је могло да буде једина тема.

Како сте прихватили ову вест?

– Доста тешко. Ми смо Амфилохија доживљавали и видели стално у борби. Мислили смо да њему нема краја и да уопште није смртан док се не реше многи проблеми. Али, ето природа и Бог су га призвали себи, привили уз своје скуте схвативши да и он може да се умори. Човек је мало збуњен том чињеницом иако смо навикли на умирање као део живота. Нарочито сада због ове ситуације, која је и сама допринела његовом одласку. Али, радујте се браћо! Имали сте таквог човека, таквог ратника Божјег за хришћанство у тешким тренуцима, таквог градитеља цркви, обновитеља манастира, али пре свега обновитеља духа хришћанског, који је био занемарен, поготово у Црној Гори.

Шта Вам прво падне на памет када помислите на владику Амфилохија?

– Сећам се једног састанка у Никшићу, поред двора краља Николе. Тада сам се припремао да снимам “Горски вијенац”. Били смо често у контакту. Сусрели смо се на гробљу код тих дворова, где смо били сведоци како се наследство нећака користило за прављење гробница. То смо коментарисали, али има једна ствар коју никада нећу заборавити. Када је долазио и такорећи поново покрштавао становништво, рекао ми је: ”Петре, да ли верујете да нису знали да се прекрсте?” Ако од тога кренете, па стигнете до ових литија и велелепних храмова, које је он иницирао, видите шта је постигао за кратко време.

Можда могу 82 године човеку да изгледају као нешто дуго, али у историјском контексту та временска категорија се не сматра великим периодом. То његово дело остаје на добробит народа и мислим да ће се тек сада прелити онај део народа који је стегнут, да ће се објединити, не само као што је успело са литијама. Не само у том верском, него и у грађанском, рекао бих демократском смислу. Његове заслуге ће тек тимови стручњака да објашњавају и анализирају, али нама обичном народу добри Ђедо је много оставио. Жалост у срцу, али понос што смо га познавали.

Колико често сте комуницирали?

– Знао је да ме зове, када год нешто треба. Када је била прослава 600 година Морачког манастира добио сам вест да треба да будем ту и ту, у толико и толико. Кренуо сам из Београда, авион је нешто каснио, имао сам проблема са путовањем. Али, некако сам стигао на неки ћошак у Подгорицу. Они су наишли, малтене су ме стрпали у гепек. Кренули смо и ја кажем: ”Владико, ево замало да не дођем због кашњења неких служби.” А, он се окрене и онако сугестивно изговори: ”Морача Вас не би опрала.” Како је био строг према себи, тако је био и према другима.

Имали сте баш интезиван однос.

– Био сам на откровењу и освештавању манастира у Подгорици, Бару, Беранама, чак сам и држао конферансу, када су сва црногорска племена давала по један крст за Саборни храм у Момишићима, у Подгорици. И онда сам свако племе коментарисао користећи духовитости које је имао краљ Никола, где им је давао неке карактеристике, лишавајући их великог херојства а додајући им људске особине. А једном сам у Прасквици, паштровићком манастиру изнад Светог Стефана, који је доста чувен, имао рецитовање Његоша. Нисам ни знао да је он ту. После су ме позвали да дођем у неку просторију. Када сам ушао, њих 15 седи, а он председава, као да је директор, неког… Како се то каже, група предузећа…?

Конзорцијум.

– Е, да конзорцијум. Слушам шта он све прича, од ситница, неких потреба које су домаћинске природе, свима потанко објашњава шта, где… Знате, као у оним великим старим сеоским задругама, увек је био неки ђед који је руководио свим тим. Имао је све у малом прсту. Ван ових духовних послова, био је јако практичан. Да не помињемо његово образовање, које никада није истицао. Знао је тих пет-шест језика и разних чуда. Стварно је био богат, свака му част. Врло сам срећан на неки посебан начин што сам служио свакој његовој идеји, што сам могао да учествујем у томе.

Када сте то снимали “Горски вијенац”?

– Е, сад ме много питате. Било је давно, негде пре бомбардовања. Када сам ишао да тражим манастире, то сам снимао у Јерусалиму, јорданским пустињама, по Грчкој… На крају ми је требала и Црна Гора, па сам ишао да тражим манастире, дошао сам у пиперски манастир, који је некада био руина, и наишао сам на једну прелепу, дивну грађевину у којој је било пет-шест девојака и једна мати. И мати ме питала: “Зар морате овде да снимате?“ То сам рекао владики Амфилохију, кога сам из милоште звао Амфос.

Како?

– Амфос. Звао сам га и Ристо, пошто је он из јуначке куће Радовића, потомак чувеног војводе Мине Радовића. Ово Мине, треба краткосилазни акценат. Дошао сам то да му кеже, и он онако поносно крене да прича: “Оне су одлучиле да живе одвојено од света…“ Тако су ме одбили, а да сам инсистирао он би ми то дозволио. Али и мени је било жао, јер је било доста статиста, требало је да у женски манастир дођу момци из културно-уметничког друштва. Одустао сам од тога, нашао сам један објекат сасвим пригодан. Имао бих доста дога да причам, али мислим да је довољно.

Не треба правити, као што је у последње време почело, велике феште које трају по неколико дана. Ту се не поштује светац, већ почиње такмичење чија је слава била раскошнија, боља. Као да је свадба. Слава није свадба, то је нешто друго. Али ми све морамо да претворимо у Ивкову славу

Нећу да Вас задржавам, знам да данас славите светог Луку.

– Лучиндан је мајчина слава. Ја сам Ровчанин, а моја пиперска слава је Митровдан. Ми смо решили да то сведемо на прославу са најосновнијим члановима породице, и ништа више. Времена за славље ће бити, ово сада треба обележити славским колачем, освештењем и житом. Не треба правити, као што је у последње време почело, велике феште које трају по неколико дана. Ту се не поштује светац, већ почиње такмичење чија је слава била раскошнија, боља. Као да је свадба. Слава није свадба, то је нешто друго. Али ми све морамо да претворимо у Ивкову славу.

Извор: Serbiantimes

Најновији чланци

Идемо даље: Срби за Новака!

Изгубио Новак Ђоковић! Није изгубио, за Србе је имао лош дан, нешто му није било до игре. И шампиони имају право на лош дан,...

Милорад Додик: Инцко крши међународно право!

Високи представник је прекршио међународно право, Устав и законе у БиХ, изјавио је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Додик је истакао да високи представник...

Шупља прича шупљих Монтенегрина: „Аида“ је морала да се прикаже, „Дара“ нема умјетнички ниво!

(Преузето из Побједе) Отказивање пројекције филма „Qуо вадиш, Аида“ редитељке Јасмиле Жбанић, на Црном језеру на Жабљаку, наишло је на прилично млаке реакције домаће културне...

Нове мјере, нови кавези: Слобода на кољенима, контрола на врхунцу!

Улазак у угоститељске објекте од данас у Црној Гори је могуће уз услове да је вакцинисана особа, да посједује ПСР тест и мора посједовати...

Милојко Спајић пун оптимизма: Из Јапана стиже милијарда!

Црна Гора очекује милијарду еура инвестиција из Јапана, саопштио је министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић. Посјету Јапану је оцијенио веома важном, гдје су,...