Пише: Иван Милошевић
Нешто ми жао ових уредника у „Побједи“. Опсједнути су Павловим спомеником, па сваки дан плету обавјештајну и осталу мрежу око Павловог споменика у Ђурђевим ступовима и не могу да дочекају да га се дочепају и сурвају низ беранске стране, вртаче и планине. Да им се та жеља оствари, па да прекину штампање листа, не би им било криво. Павла, само Павла у форми пар стотина килограма од бронзе да се докопају, као да би им се све животне жеље испуниле, као да би остварили неку врсту идеолошке бесмртности!
Не крију у „Побједи“ да сијају од среће јер су службеници Управе за заштиту културних добара закључили да Павловом спменику није мјесто у манастиру, јер је манастир културно добро, па све што се ради под његовим кровом под будним је оком поменуте управе. А у Управи кажу да су о тренутном геостратешком положају Павловог споменика сазнали од кога другог него од „Побједе“ и да су на ванредном конспиративном састанку закључили да м у тамо није мјесто, да квари изглед, естетски и етички, заштићеног културног добра. И они ба га у сарадњи са уредницима „Побједе“ исти час сурвали у Лим или закопали на неком сметлишту и коначно одахнули од ревизионистичког четничког духа Павловог споменика. Када би као што „Побједа“ прогања Павлов споменик, остале државне и надлежне службе прогањале криминалце, постали бисмо земља без криминала!
И ова Управа ми је увијек била нешто сумњива и асоцирала ме је на комунистичка времена. Чуј, црква културно добро! Као да је црква била., па је више нема, па је сада споменик једнога прошлога времена. Класична комунистичка идеолошка утопија по којој су цркве неке културне или туристичке агтракције за разгледање, гледање и сликање. Дођеш у цркву као заштићено културно добро, сликаш се поред икона и олтара и пошаљеш слику пријатељима или породици како си посјетио неки споменик прошлости и времена које је превазиђено и покопано новим врииедностима и сазнањима!
И таман тако су комунисти схватали цркву! У складу са Марксовим опијумом за народ и они су цркве третирали плодом погрешне и заблудјеле прошлости и уколико их нијесу разваљивали и претварали у штале, онда су их проглашавали културним добрима. Да се поносе њима, али и да их смјесте у идеолошке архиве и поспу звезданом прашином српа и чекића!
Наравно, црква није културно добро, него жива заједница живих људи и свједочанство њиховог односа према живом Богу. Литургија није естетска категорија, него практиковање живог односа са Христом и претеча новог живота. И црква као жива заједница није изван времена, него дијели све мане и врлине садашњег доба, али сва та искушења тумачи из угла Христа и живог искуства сусрета са Господом!
И шта сад у таквој заједници има да ради Управа за заштиту културних добара. Ништа, осим да смета и омета литургијски и црквени живот. Међутим, по мишљењу „Побједе“ и њиховох истомишљеника, о цркви не воде рачуна вјерници, свештеници и монаси, него њихова атеистичка Управа. Не би ме чудило да „Побједа“ у овом прогону Павловог споменика оде толико далеко да тражи од Управе да измјести иконе и иконостасе, пресели монахе и вјернике на неком друго мјесто, а у манастир смјесте канцеларије беранске подручне јединице Управе за заштиту културних добара. Онда би могли на миру да измјесте и Павлов споменик и коначно прогласе крај свијета и вијека и ставе тачку на религиозне и православне обичаје и односе са Христом!
Шта ће све то њиховом нормалном човјеку, само их омета да испуне своје атеистичке циљеве, односно да човјек човјеку постане вук. Е, таман такав вук за уреднике „Побједе“ је Павлов споменик!
One Response
Многи се сложити неће али колико год је ово непријатно и надасве жалосно, ипак мислим да они нама( кад кажем нама мислим на потомке „домаћих издајника“ у које и ја сам спадам) чине добро и за наше добро! Нека схвати ово свако како га је воља, мене они одушеве када се год овако излају као поскитачени керови.Једно вријеме у Србији је била акција рехабилитације и успјели су ја мислим нажалос, али како ко мисли о томе, такође је то била велика грешка,као што би била да ова валст сада у Србији пронађе Дражине посмртне остатке.Да ми они чију си дједови или очеви све то приредили њиховом дробром као вољом кажу ,икао то искредно не мисле, „па ми смо се заједно борили против заједничког непријатеља „.То је нешто најгоре што себи можемо дозволити,а историја ће рећи свој суд а већ га помало али сигурно исказује.Нијесу се наш ,преци заједно борили против заједничког непријатељ,јер непријатељ комуниста је био и до данас остао исти ,а то је БОГ!Дакле нека Црногрцима-у стври Монтенегринима-уистину комунистима и ПОБЈЕДА лист ,и побједа и слобода коју су они донијели,слободно ту територију коју су они ослободил нека узму мало жице и ограде као своје !