Пише: Иван Милошевић
Туга! Након синоћње емисије о Павлу Ђуришићу на РТЦГ спопадне те нека туга и мука. Шербо Растодер, академик, историјска перјаница не само Бошњака, него и Монтенегрина, о Павлу Ђуришићу и Југословенској краљевској војсци прича на нивоу комунистичког уџбеника за седми или осми разред основне школе. Па ко се ухвати, ухвати! А има их подоста који су се у његово идеолошко коло ухватили и играју ли, играју!
Безброј пута је Растодер понављао да се поводом споменика Павлу Ђуришићу не ради о споменику, него идеологији која жели да рехабилитује поражене националне снаге у Другом свјетском рату. И Шербо је ту у праву, ради се о идеологији, али не о повратку идеологије како је он и његово друштво тумаче. Када се Растодер замисли над идеологијом Југословенске војске, онда се све своди на четничко клање и прогон муслимана и осталих несрпских народа. И то је чак у једном тренутку и отворено рекао! Када Растадоер конта о Павлу и Дражи онда су му у срцу и души само четнички злочини и ратне несреће и то у складу са његовом научним доказима са краја 1945. године. Растодер досљедно брани комунистичку верзију историје и сматра да је она у највећој мјери истинита, а 100 одсто је у праву када се односи на Павла и Дражу. Онда је у том слулају све на свом мјесту. Тито је анђео, Павле и Дража су ђаволи и ратни злочинци и тачка! Жалосно од једног академика. Зар у том академском и научном звању нема ни трунке сумње у нешто што је 80 година од комунистичког режима било третирано као издаја и ратни злочин. Након те временске дистанце и просјечно образован човјек, а не академик, би се запитао да ли је баш било све тако и да ли нова сазнања доносе неке нове аргументе. Џабе, Шербо Растодер остаје закован у фоајеима конгреса КПЈ-у и литаратури која се данас може наћи само на Тушком путу!
Не знам је ли потребно рећи да је идеологија Југословенске војске, односно Југословенске владе у Лондону, била заснована на тзадашњим европским вриједностима. Монархија, приватна својина, демократија, биле су основе југословенске владе и војске, док су на другој страни били комунисти загледани у Москву, Стаљина, друштвену својину, једнопартизам и диктатуру пролетеријата. И 80 година касније Шербо Растодер загледан у Брисел и европске вриједности, каже да су четници били сарадници окупатора и ратни злочинци упркос томе што су Запад у Другом свјетском рату сматрали савезничком силом, док су комунисти који ока нијесу могли да склопе без дозволе Стаљина, били родољуби и свеци! Извитоперено, али тако је како је!
Ипак, највише ми је запарала уши Ратодерова констатација о партизанској и четничкој Црној Гори. Партизанска је била она у вријеме ДПС, а четничка је ова послије 30. августа. И није ми јасно како је то у вријеме ДПС-а Црна Гора била партизанска. Била је Милова приватна држава у коме се лидер ДПС-а питао о свему и свачему, у којој је распродато све што се могло распродати, у којој су створени криминални кланови који нас и данас о јаду забавише! Уколико је Мило и помињао партизане, то је било само у циљу његовог опстанка на власти и контролисања идеолошких подјела због заштите сопствене коже. Међутим, Растодер ту Црну Гору назива партизанском и сматра да у њој није било могуће поставити споменик Павлу Ђуришићу. По његовом тумачењу након 30. августа на власт су дошли четници, па је споменик подигнут и скривен у цркви.
Па и дјеци у вртићу је јасно да данас више нема ни партизана ни четника, али да има разних идеологија. И то нажалост Растодера и њему сличних, јер они би жељели да постоји само једна, посебно она која тумачи братоубилачки рат у Црној Гори, и која је сачувана рекох то већ једном, у сабраним дјелима на Тушком путу. Наравно, са таквом идеологијом нема разговора и договора. Или си под њеном контролом или си издајник!
И у том грму, сматрам, чучи идеолошки и сваки други зец Монтенегрина и њихових академика и научника. Док се држе комунистичких извора, па и заснованих на четничкој архиви, можда несвјесно, одржавају Црну Гору на нивоу 1945. године и календару не дозвољавају да крене напријед. У тој борби против календара личе на залудне Дон Кихоте и твђаве превазиђеног погледа на свијета који се распао широм планете. Један од таквих Дон Кихота синоћ се пројавио на РТЦГ-у и рекао што је имао. Сигуран сам да ће их бити и још!
One Response
Без Христа нема спасења
ЈУРИЈ Максимов
„Исус Христос… је камен
који ви зидари одбацисте,
а који постаде глава од угла:
и нема ни у једноме другоме спасења.“
Дела Апостолска 4:11
Нажалост, до данас се срећу људи који, називајући себе православним хришћанима, озбиљно сматрају да је могуће спасење, то јест улазак у Царство Небеско, за нехришћане. По њиховом мишљењу, и они који не верују у Христа, ако чине добра дела, такође могу да се спасу.
Слични ставови нису нови, они су били познати и раније. Оповргавању те заблуде још у претпрошлом веку свети Игњатије (Брјанчанинов) je посветио своје писмо, из којег ћемо навести само неколико реченица, иако је оно достојно читања у цjелини:
„Достојан је горког ридања призор: хришћани, који не знају у чему се састоји хришћанство! Питање које сте ви поставили, сада се често поставља: „Зашто се не могу спасити, пишете ви, незнабошци, муслимани и такозвани јеретици? Међу њима има предобрих људи. Погубити те предобре људе било би противно милости Божијој!… Сматрати себе спасеним, а припаднике других вjеровања погинулима – то је и безумно, и крајње гордо!“
Потрудићу се да вам одговорим по могућности са не много риjечи. Ево истинског учења о том предмету, учења Свете Васељенске Цркве: спасење се састоји у поновном успостављању заједнице са Богом. Ту заједницу целокупан људски род изгубио је грехопадом праотаца… Да би се успоставила заједница човjека са Богом, другим риjечима, за спасење, неопходно је било искупљење… Сва добра људска немоћна деjла, која силазе у ад, замењена су једим моћним добрим деjлом – веjром у Господа нашега Исуса Христа…
Узалуд ви погрешно мислите и говорите да ће се добри људи међу незнабошцима и муслиманима спасити, то јест, да ће ступити у заједницу са Богом! Узалуд ви гледате на мисао противну томе, као на новину, као на заблуду која се прикрала! Не! Такво је је постојано учење истинске Цркве – и старозаветне, и новозаветне. Она је сматрала да и највеће добродjетељи пале природе силазе у ад…
Онај ко признаје могућност спасења без вjере у Христа одриче се Христа и може бити, невољно, упада у тешки грех богохуљења.“
Без Христа нема спасења ,а с Шербом и комунистима смо добили провизоријум од територије која нам исконски припада свима, само не какао би Шербо и друштво мислили или хтјели него онако какао ће бити и какао мора бити.Зашто су муслимани код нас али и после рата широм свијета прихавтали комунизам као државно уређење питају се многи , има ту између њих више додирних тачака него тачака око којих би се свађали.Тако муслимани дијеле земље на земље рата и земље мира! Земље рата су оне змље које треба покорити и наметнути им религију „МИРА“ ислам,а ми овдје смо баш та земља!Флоскула братсва и јединства могла је некада пролазити ,иако и тада код нормалних није пролазила ,али данас када је тако очигледно и видљиво и слијепом човјеку неће и не може више пролазити.Како то да та религија како воле да кажу углавном се бави производњом дроге и растура је свуда по свбијету а наводно забрањује својим вјерницима алкохол. Они то данас раде као што су у седамнаестом и османаетом вијеку западњаци ширили класичну музику.
Зашто је до јуче ,данас већ није, на Западу била популарана религија ислам ,док се није показала у правом смислу ријечи?
Зато што те не обавезује нинашта сем на декалративном исказивању да си мулиман јер Запад је у програму ислама под именом ЗЕМЉЕ РАТА значи треба их исламизирати.Ако је и сам Пророк Мухамед имао 41 жену и водио ратове против својих до истребљења,и сваку своју жељу оправдаваом вјером,не треба се чудити једном оваквом кавази историчару плаћеном да ради то што ради ,плус ужива иу свему томе .
Да ли споменик треба Ђуришићу или не о томе неће одлучивати Шербо или Ранко и Мило или Дековић из Тивта ,о томе ће одлучивати они који су њихови потомци.Толико споменика комунистима и партизанима свуда постављени а нико сем под принудом државе или држава се полажу вијенци.Ако то раде за пале партизане погинуле у борби противу непријатеља,питам се понекада зашто их и мртве подцјењују,јер сви су они били крштени ,јер није поѕнато да неко у Црној Гори није био крштен до својег пунољетсва,тако њихови потомци их намјерно ради својих новчаних принадлежности ускратише Боже милости и Спасења.Зар је то мала каза коју сигурно заслужили нијесу !