Пише: Иван Милошрвић
Читава обавјештајна УДБИНА служба ових дана је на ногама. И то не због драстичног досељавања странаца у Црну Гору, нити расвјетљавања поља марихуане и политичког и осталог поријекла штрајкача у жељезници, просвјети и рибарском друштву, нити због недјела бившег режима и богађења појединаца из тог времена, него због споменика Павлу Ђуришићу. Нема тог јавног и тајног жбира и његовог начелника који није на терену Горњег Заостра и иза најбилиже букве уходи мјештане и њихове госте и чачкају и питају како је Павлов споменик прешао неких десетак километара и смјестио се под сводове Немањићке цркве. Тужилаштво у Беранама је опалило стартни пиштољ за хајку на премјештаче Пвловог споменика и расписана је тајна потјерница за свим Павловим јатацима!
Не смирује се паника међу ДПС тужиоцима и судијама, кмако оним у Беранама, тако и у Подгорици. Пишу се писма, посебна упутства, мјери се свака ријеч и прегледава по стоти пут сваки секунд са сигурносних камера у околини Берана и Заостра. Користе се и сателити, дронови и остала модерна летећа шпијунска помагала и данима се проучава сваки детаљ. Прати се положај и кретање сваког вука или медвједа уоченог у околини Заостра, испод надзора се не пропушта ниједан зец нити лисица. Сви четвороношци су сумњиви и представљају могуће саучеснике у премјештању Павловог споменика. И мора да се казне,.а посебна пажња се посвећује мјештанима Заостра и дијела Берана у циљу да се открије ко је возио камион за Павлов споменик, колико руку га је утоварило на приколицу и колико га је руку поставило у Ђурђеве Ступове! Свака треба да одговара и да под хитно добије наногицу и да се прати даноноћно, да им никада више на падне на памет да Павла премјештају и скривају!
Сигуран сам да данас одете у Заостро поред сваке треће букве наћи ћете некаог непознатог у великој нужди како чучи и чека Павлове јатаке. И јесте да им је велика нужда, јер морају да оправдају дневнице, доручке и сендвиче. У УДБИ је пала одлука, Павлови јатаци се морају открити, па шта кошта да кошта. Не жале паре, дневнице, цигаре, наногице и наруквице, само да коначно падне главни Павлов јатак. Послије ће бити лакше, јер када главни изда и открије помагаче, осталима неће преостати нишпта друго него да се добровољно предају и признају да су носили Павла на рукама тих десетак километара од Заостра до Берана!
Велика је мука на УДБИНЕ шпијуне. Сусрећу се са необичним задатком, праћењем једног споменика. Лако би било њима да се ради о неком мученику који нема ни за хљеб, па се подухватио сумњивог посла. Међутим, шта да раде са јатацима једног споменика, бисте неживе природе. Како да га ухвате на дјелу, ставе му лисице и приведу у прву самицу, а да не направе неку спрдњу, па да им се смије члитаво Беране, али и Црна Гора. Мука на шпијуне и ДПС пионе! Газде кажу: прати и шаљи извјештај, а какав је то извјештај о пресељењу једног споменика! Нијесу шпијуни навикли на нове околности, па се довијају на разне начине. Шпијају, али не знају шта шпијају, пишу, али не знају шта пишу, шаљу извјештаје, али не знају ни о коме нити коме да адресирају писма и нијесу сигурни ни да ли извјештаји долазе гдје треба и код кога треба!
Већ двадесетак дана траје хајка на Павлове јатаке. И трајаће још толико, па још толико и ко зна колико, али јатаци мора да се открију. Па. чак, и да су невидљиви и да је Павлов споменим добио крила, па се сам премјешта по вољи, УДБА мора све да дозна, пријави и откуца.
И ДПС медији су упрегнути у хајку за Павловим јатацима. Ништа не може да им промакне, њихови медијски службеници више и не спавају, него само мотре и бога моле, да се појави јатак, да га препознају и надмећу се ко ће први да пљуне на њега, обиљежи га и пријави. И не знаш коме је горе. Шпијунима на терену или новинарима ДПС медија у редакцијама. Иако су на истом задатку, откривању унутрашњих непријатеља, осјећају да им Павле измиче и да је увијек испред њих бар за два корака. Тако је то када хваташ мртве. Никада са њима нијеси начисто, увијек се појаве на неком другом мјесту и мистериозно нестају, селе се и пресељавају!
ДПС дубока УДБА ових дана не спава. Будни су и отворили су 44-оро очију и прате, прате и прате. Од силног праћења почеле су да им се по глави мотају разне халуцинације, па не знају више ни да ли сањају или су на јави. Све им се помијешало и смјешало, а Павле измиче и увијек је корак испред њих. Живи губе битку са мртвима, али се не дају и прате, прате и прате. И нека прате и раде свој посао, али им је ипак залуд. Има Павле јатака и више него што претпостављају!
One Response
Споменик Павлов се претвори у бјегунца, таман као шо што је био Божо Бјелица,ту је сви знају али не знају тачно ђе.Интересанто и да га нађу и заробе вјероватно би му се десило исто као код усташа уз помоћ Секулинуи.Колико Секула има потомак није тешко погодити, али раде како се виде баш својски.Интересанто у свој овој трци пита ли ко а ђе је брат Мила Ђукановића ,или да се ко случајно не запита гдје су одбјегли члановои кланова с црвене потјернице Интерпола.Нико баш нико,а зашто би, њихово опљачкано благо народа Црне Горе није интересанто колико неколико стотина клиа бронзе с ликом Павла Ђуишића.Бринемо о ресурсима као свака „озбиљна “ држава! Јесмо држава од реда и од начина.Тако кад је кум мафије Калић славио са АНБ свадбу, његова млада је носила јелек вредан више него је Црна Гора имла резерве злата у трезору своје националне банке,ситница ни то тада никога не занима,само пусти четници !Ќоји вам је тек страх био тада у ратау могу замислити,када и данас пуните гаће од споменика већ одвно мртвом Павлу Ђуришићу!