Пише: Иван Милошевић
Опрости, Павле, по сто пута опрости! Прате те данас више него 1945. године, организује хајке темељитије него Њемци и Италијани и нема шансе да будеш негдје скривен и мирно почиваш!
Ево, данас као вијест дана саопштен је премјештај твога споменика из Горњег Заостра у Беране и Ђурђеве ступове. И не могу себи да опросте како то нијесу видјели, па да твом споменику направе негдје засједу на путу од Заостра до Берана, да ангажују чету пролетера и новопартизана, да ти негдје доскоче, опколе и одселе у неку ливницу и сити се нагледају твојих бронзаних остатака. Не прија им што си сишао у Беране, сумњају да ће народ почети да долази у манастир да се поклони свецима, али и твом споменику. Помирили би се они некако са свецима, али са тобом не могу, непомирљиви су у том погледу и не признају да си уопште постојао, а уколико и јеси, онда је то поптуно небитно и бришу те из матичне књиге рођених!
Ех, шта би ти радили живом, када овако кидишу на твој споменик. Теже им пада споменик, него оно што њихова, комунистичка, историја пише о Павлу. У њиховој историји све је постављено на своје мјесто, они су на челу, а Павле на зачељу и са кофером пуном злочина и масакра над недужним цивилима. И гдје са тим злочинима да се кроз Беране шета Павлов споменик, вријеђа их то као да је ђаво испузао из подземља и баца разне враџбине на Црногорце и Вељемонтенегрине и опсједа их кошмарима и немилом историјском ревизијом. На све би они пристали, али на ревизију ставова о Павлу ни по коју цијену. Можда сумњају и у сопствено постојање, али су непоколебљиви у суду да је Павле ратни злочинац, кољач и сарадник окупатора. Ту нема колебања, ту су као камен темељац и нема назад. Прије ће и погинути него ревидирати било шта о Павлу, његовој борби, ставовима и циљевима!
Опрости, Павле, али дај уради нешто са својим спомеником. Било би најбоље да ангажујеш неку небеску војску, па да једног јутра ненадано и непримјетно банеш у Ђурђеве ступове и са собом понесеш свој споменик. И ослободиш ове Монтенегрине и Вељецрногорце муке око твога споменика, сјећања и живота. Да си Павле неки човјек, па да сам нестанеш и са листе живих и мртвих и да одеш негдје у неку дубоку таму гдје те нико више неће поменути, нити за тобом запалити свијећу. И да тако скончаш и коначно ослободиш ове данашње комунисте ноћних мука и разних идеолошких халуцинација. И сви би Монтенегрини након твоје такве одлуке починули и коначно би могли мирно да живе. Истина, сјећа се тебе и твојих дјела дио овдашњих Срба и не жале да ти запале свијећу и отпјевају коју пјесму о теби. Ипак, како је кренуло, све ће то мање да раде, пријети УДБА и модерна ОЗНА, одмаздом и казном!
И нека си Павле допратио свој споменик до Ђурђевих ступова и Берана. Ипак си ослободио Баране прије 80 и кусур година и ред је да надгледаш овај крај и опомињеш да се неке ствари, па ма какве биле околности, не смију заборавити.
Опрости, Павле. Стидим се шта ти данас раде са спомеником. Најрадије би га раставили на саставне дјелове и бацили у неку провалију историје и непостојања. Не сјећам се да је неко мртав скренуо толико пажње на себе и узнемирио комунистичке духове, попут твојег споменика. Прошло је 15 дана, али комунистички духови се не смирују. Постављају разне ступице како би отели твој споменик у куну се у Тита и остале партизанске коловође да нећеш проћи, па ма куд кренуо!
Опрости, Павле, не знам шта више да ти кажем.
