Пише: Иван Милошевић
Једног пристојног Албанца из Тузи познајем више од 30, а можда и више година. Увијек ми је било драго да се сретнем са њиме, поздравим, питам за здравље и породицу. Одавао ми је утисак културног човјека и нијесам никада са њиме улазио у неку расправу око свакодневних политичких тема, посебно ДПС-а, његове идеологије. Он је у ДПС-у изградио пристојну каријеру, мислим да је једно вријеме био и посланик и увијек ми је било драго да га сретнем и стиснем руку. Међутим, јутрос када сам прочитао његов текст о Павлу Ђуришићу, схватио сам да тог човјека уопште не познајем, да смо два свијета, да између нас нема мостова, него бесконачна провалија. Ево, већ неколико сати не могу да се средим и схватим шта и због чега је све то написао, у име кога и какву то он шаље поруку Србима којих је у Црној Гори преко 200.000, односно трећина укупног становништва!
Ako je mislio na put veleizdaje, zločina i povampirenja nacifašizma, onda se tu nema što ni dodati ni oduzeti, izuzev napomena da su u istorijske i ove najnovije genocidaške i pogromaške žrtve njegovih ideoloških otaca pobrojani svi narodi, žrtve četništva, izuzev patriotski i antifašistički orijentisanih Srba, koji su u toku Drugoga svjetskoga rata ubijani na najsvirepiji mogući način, pri čemu nijesu isključena djeca, pa ni novorođenčad u kolijevkama, a bilo je slučajeva kada su kamom vadili još nerođene bebe iz majčine utrobe..
Ово пише пристојни Албанац из ДПС-а са којим ми је било задовољство да се сретнем и поздравим. Немам коментар и остаје ми једино да се прекрстим и помолим за себе, али и за њега.
Али има тога још.
Međutim, opasno je i civilizacijski neprihvatljivo što ta vrsta halucinatornog buncanja biva „melem” dugo priželjkivane, i u moru nevino prolivene krvi toliko željene Moljevićeve „Homogene Srbije“! Ideolozi ovog suludog nauma, a prije pokušaja rehabilitacije koljača Pavla Đurišića nedavno su sjeli i razgovarali sa pojedinim albanskim političarima, a sastanak nazvali „istorijskim“. Stari Latini bi kazali: Deus providebit…i sve dovodi na pravo mjesto, sporo ali sigurno!
Какви разговори, бакрачи, трице и кучине. Нема разговора са Србима, посебно са оним дијелом који се освијестио од комунизма и жели да његују своју, од петокраке и бољшевизма, ослобођену историју, вјеру и традицију. За пристојног Албанца из ДПС-а нема говора да се о нечему говори што није потврдила комунистичка историја. За њу је Мољевић и „Хомогена Србија“ која никада није била званичан програм југословенске владе и покрета Драже Михаиловића, као неки магнум кримен. Међутим, удри, дошло је нечијих пет минута.
Dakle, veličanja i afirmacije (ne)djela Pavla Durišića je bilo i na sportskim terenima, što je jako loše za društvo u cjelini. Ðurišić nije jednostavna istorijska ličnost. On je otjelotvorenje zla, masakra, genocida i etničkog čišćenja i nezapamćene mržnje. Podizanje njegovog spomenika predstavlja najbrutalniju nacifašističku provokaciju, i otvoreni pokušaj nipodaštavanja zvjerski ubijenog, masakriranog civilnog življa, žena, djece i staraca!
Politika koja otvoreno teži rehabilitaciji monstruoznih zločinaca, i koja afirmativno govori o Draži Mihailoviću, Đurišiću, a četničke koljače pod mantijama proglašava za svece (Vukojičić, Šiljak, Lipovac) želi, prije svega, destabilizovati Crnu Goru i urušiti njen građanski i antifašistički karakter, vraćajući region u 90-te godine prošloga vijeka! Ova destruktivna i anticivilizacijska politika napokon, što se uopšte i ne skriva, želi rehabilitaciju genocidne politike balkanskog kasapina Slobodana Miloševića i svih njegovih krvavih egzekutora.
Да се толико непристојних и антисрпских теза, признајем, стави у два пасуса, потребан је вансерсијски таленат. Пристојан Албанац из ДПС-а овдје је превазишао сам себе, доживио је идеолошки крешендо и одмах послије тога отишао на пиво или сладолед да прослави и бетонира петокракашку истину о Павлу и његовим војницима. Ово је написао у једном даху и добио потврду од ДПС-а и осталог монтенегринског друштва да је на правом путу и да настави, па гдје стигне!
И потом коначан закључак.
Stoga demokratski orijentisani građani Crne Gore, moraju dati sve od sebe, kako bi se spriječilo opasno revizionističko i klerošovinistiško divljanje, kome aktuelna vlast ne daje adekvatan odovor, najvjerovatnije zato što je i sama došla na krilima tzv. moleban revolucije, nakon koje su crkveni krugovi postali država u državi i začajan politički faktor, spreman da putem ucjena postigne svoje retrogradne ciljeve.
И овдје пристојан Албанац из ДПС-а престаје да буде пристојан. Скоро пола Црне Горе који су су били на улицама током литија за одбрану храмова назива молебан-револуционарима. Очигледно да је у тој синтагми сажета сва нетрпељивост према Србима, па чак и увреда њихове побуне против једног неправедног закона!
Укратко, остао сам без текста. Пристојан Албанац из ДПС-а постао је радикално неористојан и чак вулгаран!
ПС. Могао бих сада ја да набрајам све злочине тобожњих хероја из албанског народа, али нећу то да радим. Покушаћу да останем пристојан објекат у неристојном тексту!
One Response
Нови свјетски поредак је наслов који се практикује од Џорџа Буша старијег почетом деведесити година прошлога вијека.Међутим та ријч је безмало старија један вијек ,тачније када је Италија ушла у савез измећу Њемачке и Аустроугарске 1882 године.Тада се у дипломатски појам уноси али и истроију појам („Un novus orado“),то јесте савез између Берлина и Рима .Шарл Сењобос је писао о томе како су после тог стварања тог новог свјетског поретка ,односи између Француске и Њемачке,после пораза Француске 1870 године ,имали за последицу да је успостављен мир исто тако скупо као прави рат.Можда би требало закључити да се Сењобос исказао најбољу дефиницију хладнога рата,који није само питање историје иза 1945 године .Само ријч „хладан рат“ недостајал да се то објасни.
Федерик Шабо је 1950 године објавио преписку између новог хазбуршког министа спољних послова Каланокија са послаником у Ватикану,у којој хабзбушка влада тражи подршку римског папе за своју политику на Балкану.Тамо је требало слати различите католичке мисије ,да сузбију утицај Русије и славенофилства .У том смислу је папа узвартио на молбу и 28. децембра 1878. објавио енциклику “ Quod apostolici muneris“.Калноки је оптужио православну цркву да је покретачсвих покрета словенских народа под вођством Русије:Руско грчка црква ,која је захваљујући свом политичком карактеру,главни покретач мотор словенско-православног покрета,у исти мах предстаља нјачвршћи и најнепријатељски елемент који се у ово вријеме супроставља католичкој цркви на Исток.Њена тенденција за универзалном доминацијом савршено се слажу са политичким радикализмом,који на мање више револуционарни начин тежи да уједини све словенске нације и да њихово уједињење крунише успоствљањем једне универзалне цркве сасвим националне !
Наведено је утицало на историјусрпског народа,у смислу да је процеспретварања религије у вододелницу нације све више продубљивано.Добијао је дименѕију универѕалногѕначаја,иако је,у основи,био један мањи религиоѕни сукоб малих балканских народа!
Данас или јуче свеједно католичка црква у Хрвата Украинаца а био је покушај и код нас с Мирашем и дружином, захаваљујући заједничком ДПС-у инсталирала је грдобу у Цетиње, и до данас покушава да разара нацинално биће Црне Горе.Нијесу сам то фактори рзарања и нестабилности региона ,али то је била вододелница 1918 па после тога 1941 и 1991 код настајања и рушења Југославије.Сваки вјерујући човјек у Црној Гори ово мора да има на уму ,да будућа дешавања која су лако могућа ,ако им се не да озбиљна пажња могу поново да произведу несагледиве последи и покушаја мајоризације једних над другима,а сва је слика и прилика да се то покушава на раѕлчите начине у Босни данас .Тако је надбискуп Београдски Перко почетом 2000 изјавио да се са Светим Савом не може у Европу,али како ми се чини са Степинцем и Павелићем може.Зато је сва вика око Ђуришића искочила потпомогуната СНП странком (која је послала Милошевића у Хаг ) а медији једва дочекали да поново по навици гракћу од опсаности СПЦ и њених јараха.Није једном то речено иѕ раѕних кругова ЕУ комесара и других мрзитеља Источне културе и начина живљењња и вјеровања наравно.