Пише: Тихомир Бурзановић
Односи Црне Горе и Хрватске годинама се представљају као примјер “регионалне стабилности”, “европског духа” и “добросусједске сарадње”. Иза те дипломатске магле, међутим, стоје неријешена питања, једнострани потези Загреба и упадљива слабост званичне Подгорице да заштити сопствене државне интересе. Хрватска води јасну, тврду и национално усклађену политику. Црна Гора – конфузну, дефанзивну и често аутоколонијалну. У тој разлици лежи суштина проблема.
Превлака – тишина која траје предуго
Статус Превлаке је можда најилустративнији примјер. Хрватска се понаша као да је питање затворено, док Црна Гора већ деценијама ћути, одлаже и релативизује. Привремени режим је постао трајно стање, а међународна арбитража – тема које се у Подгорици сви сјећају само кад морају.
“Црна Гора мора јасно да каже шта хоће и шта не може да прихвати. Нема више одлагања!” – поручује министар одбране Драган Краповић.
Брод „Јадран“ – симбол понижења државе
Школски брод Јадран није само пловило. Он је дио историје, војне традиције и државног континуитета Црне Горе. Ипак, Хрватска га годинама третира као ратни плијен, док се од црногорских влада углавном добијају само саопштења без стварних посљедица.
Министар Краповић је јасно рекао:
“Јадран припада Црној Гори и та тачка мора бити отворена без комплекса и страха. Ово није провокација, ово је минимум државног достојанства.”
Имовина, архиви и селективно сјећање
Ту је и питање имовине бивше ЈНА, архива, војне опреме, некретнина – све оно што је Хрватска задржала или прећутно присвојила. Док се од Црне Горе очекује да “не квари односе”, у стварности односе квари управо пристајање на неправду.
Проблем није Хрватска – проблем је Подгорица
Треба бити поштен: Хрватска ради оно што ради свака озбиљна држава – штити своје интересе. Проблем је што Црна Гора то не чини. Владе које су се смјењивале, укључујући и актуелну под вођством Милојка Спајића и министра вањских послова Ервина Ибрахимовића, показале су запањујући дефицит политичке храбрости. Политика “да се не замјеримо Загребу” довела је до тога да се Црна Гора данас доживљава као слаб партнер, а не као равноправан сусјед.
Хрватска разумије само јасан став
Искуство Балкана, али и међународних односа уопште, показује једноставну истину: поштовање не долази из попустљивости, већ из досљедности. Хрватска неће промијенити понашање зато што је неко фин – већ зато што је одлучан.
“Без јасног става и принципијелне политике, Црна Гора остаје слаб партнер у очима региона и Европе.” – Краповић.
Зато је став министра Краповића важан преседан. Не због конфликта, већ због принципа. Црна Гора мора коначно престати да води спољну политику из страха и почети да је води из интереса.
Без тога, свака прича о суверенитету остаје празна фраза, а свако “стратешко партнерство” само још један дипломатски мит.
One Response
Bilo kakakv predlog sem taj da Prevlaka pripadne Crnoj Gori je izdaj, pa iako ce sadasnji stataus kvo kao sada trajati jos 100 godina ,jer to pruza ugovor koji je potpisam ,bez obzira sto se neki nazovi strucnjaci iz Podogrice za Pomorsko pravo to drugacije tumace.
Dakle sva ova prica o brodu Jadran nekom logoru u Morinj i ploci bez stradalih je udica za narod, a Prevlaka je glavan cilj .Kada je to Prevlaka istoriski pripadala Hrvatskoj?Dakle kod sledece posjete bilo kog ministra iz Hrvatske koji svojata bilo Prvlaku ili cak i neku Bokeljsku mornaricu treba im jasno pokazati put preko Debelog Brijega!