-Ево нас на овом мјесту, гдје би човјек требало да скине обућу са ногу својих, јер је ово мјесто свето, казао је на почетку своје бесједе у Камничкој Бистрици, о. Предраг Шћепановић, парох подгорички.

–Онај Луцифер, она сатана позавидје љепоти божанског савјета, као да је у крваво југословенско ратно прољеће, прољеће у мају и јуну 1945. године, у овој једној од најљепших земаља на свијету испод Алпа и леда Камника, гдје су животе своје, кости своје оставили безгробни војници краљеве војске а и многи других војски, уморени од братске руке, казао је о. Предраг.

Казао је да доносе из Црне Горе, плач мајки и бака и уздахе оних наших старица, које су говориле, како је казао о. Предраг, „да ми је да знам ђе му је гроб, као да би се жив вратио, отишао је на зли пут“.

–Овај зли пут, постао је за нас из Црне Горе, благословен, једно ходочашће, светој земљи, јер кад го ко ми помене Словенију, помене ово свето мјесто, помене Камник, Камничку Бистрицу, Похорје, Техарје, Караванке, Краљ, Цеље, зидани мост, тамо гдје су кости своје оставили у овој лијепој земљи. Само безуман човјек је могао овако лијепу земљу да залије братском крвљу, но рекао је пјесник, света је само она земља на коју није пала суза срама. Волим и ово да знам, браћо Словенци, читали смо извјештаје преживјелих, ријетких преживјелих из Америке, који су говорили да је словеначки човјек им давао хлеба, обућу и одјећу, скидао и са себе обућу и одјећу, што закључујемо да се питао словеначки човјек они никада не би били побијени. Одлука о њиховој егзекуцији дошла је много даље од Централног комитета и од врхушке Броз – Ранковић- Ђилас и други, који су ову лијепу земљу у једно прољеће 1945. године, када је рат био завршен, залили крвљу наших најбољих синова. И некако у себи се молим, наводи о. Предраг, Бистрице ријеко изворска, јеси ли им ране умила, јер највеће дрвеће израсло је из крошања на мјесту гдје је проливена братска крв. На овом мјесту у име Удружења отркићемо истину, и њеног предсједника Крста Никлановића, сина великог Душана и потомка Влада Никлановића, који су промислом божијим остали у животу, да свједоче истину, а њихова браћа Томо и Митар заувијек остали са хиљадама и десетинама хиљада, стотинама хиљада, јер крст и гроб немају идеолошког знака, јер до доласка комуниста људи су се сахрањивали, једино за вријеме комуниста за сахрану је требала политичка подобност. Ево нас овдје да захвалимо браћи Словенцима, на првом мјесту једном дивном Ивану Пристовнику и његовој Андреушки, без кога, заиста да ми нико не замјери, тешко да би било и ове свете капеле, и овог нашег сабрања и овог парастоса. Захвални смо и овдје присутном Матежу Скамену и његовој супрузи која је овдје са овим колицима али је дошла и прошле године, и ове године да потврди да смо сви људи, и да вас ране нашега рода боле. Захвалан сам много и високо достојном жупнику општине Камник Матеју Слапару, који је и ове године и прошле године и сваке године одржава ово свето мјесто, и друге гробове, а у Словенији око 600 масовних гробница, и посебно поздрављам доктора Митју Ференца који је овдје који је сондирао већину од тих масовних гробница. Ово за нас из Црне Горе, ово је свето мјесто, поручио је у бесједни о. Предраг Шћепановић.