Пише: Саша Озмо

-Тако је, тако је, бреееееее, урлао сам из све снаге из последњег реда трибина на стадиону Филип Шатрије. Ух, колико ће ми недостајати ови ролеркостери емоција када се једном овај човек повуче.

До тада, што рече мој друг – хвала, Новаче, још једном, као и за ових двадесет година радости, нервирања, сујеверја, дописивања с пријатељима, псовања, суза и свега осталог што иде уз твоје велике мечеве.

У последњи час куписмо карте – хвала и мом Ел Јефеу, знаће он зашто. Голубарник, а ја срећан ко куче. Зашто? Многе су предности новинарске ложе, и Бог зна колико волим свој посао, али сада сам могао да – вичем из свег гласа.

-Изурлај се за све ове године што си морао да ћутиш, стиже порука из Београда.

И да знате да јесам, од првог до последњег поена, осим кад сам се стисао средином другог сета када би оно ср**е са коленом.

Новак је изашао са јасном тактиком, није ни чудо што је Циципаса добио десет пута узастопно, али свеједно нисам очекивао лак меч. Циља бекхенд већину времена, али у гему у којем је направио брејк, двапут изненађује и циља форхенд дијагоналом у форхенд Грка.

-ТАКО ЈЕ!!!, вичемо после нестварне дефанзиве за крај првог сета.

Морам да признам, нервирају ме наши људи у пуној опреми, са заставама, близу терена, а ни гласа да пусте.

-Ноле, Ноле, Ноле зато ми инсистирамо. Деци смо смешни, једна госпођа је зачепила уши, неко се окреће са неодобравањем, неко са чуђењем, неко с осмехом. Па, нисмо у позоришту, побогу.

-Шта им то значи, чујем жену како пита супруга на шпанском.

-Вамос, одговара.

На семафору 0:4, Новак изнервиран, после ћемо сазнати да је бол “сличан оном на Ролан Гаросу”, али наду даје то што је, за разлику од Гароса, брзо и прошао. Миц по миц, Ђоковић нестварним ритернима претвара 40-0 и три везане сет лопте у брејк. Почело је оним класичним “на све или ништа”, а завршило се брејком кад је и Стефанос већ мислима био у трећем сету.

Дроп шот је углавном функционисао перфектно, а навијању се придружио и малишан у дресу Александра Митровића.

-Нема баш глас као ти, смеје се његов тата.

Нема то везе, битан је ентузијазам, а богме смо сви ентузијастично испратили мећ лопту.

Иако блиста у последње време, драже ми је било да Музети дође у полуфиналу, него Зверев.

Само да Ноле буде ОК!

Извор: Спорт Клуб