Крунисање Стефана Дечанског, сина краља Милутина и оца будућег цара Душана одржано је 6. јануара, на Бадњи дан уочи Божића 1322. пре тачно 704 године . Његово крунисање није било само династички чин, већ потврда државне зрелости средњовековне Србије, која је у том тренутку већ имала развијен политички, правни и духовни поредак. Стефан Дечански нам је оставио у наслеђе Високе Дечане, не само као архитектонско ремек-дело, већ као трајни духовни светионик који и данас сведочи којим путем је српска држава ходила и каквим вредностима је тежила.
У време његовог ступања на престо, на читавом свету постојало је тек нешто више од тридесет уређених држава са статусом краљевства, царства или сличног облика власти. Више од 90% данашњих држава тада још није ни постојало. Свет какав данас познајемо био је тек у зачетку, док су се политичке и културне структуре формирале споро и неуједначено.
Када је Стефан Дечански завршавао градњу Високих Дечана, многа места која се данас сматрају симболима светске цивилизације још нису ни постојала. Није постојала Сикстинска капела, нити данашња Базилика Светог Петра у Риму. Катедрала Светог Павла у Лондону и Вестминстерска палата појавиће се тек вековима касније, док ће миланска катедрала још дуго чекати да зазвоне њена звона. Катедрала Нотр Дам у Паризу у то време још није била завршена, а многи делови Европе нису ни сањали о здањима која ће их касније обележити.
У том истом раздобљу не постоје ни Кремљ у Москви, ни Забрањени град у Пекингу. Таџ Махал, Версај, Лувр, Биг Бен, све су то грађевине будућих епоха, далеко после времена Стефана Дечанског.
А у Србији тог доба већ стоје Грачаница, Студеница, Жича и Пећка патријаршија. Постоји уређена држава, кује се сопствени новац, постоји стална војска и јасно уређен државни систем. Србија има закон, хијерархију, духовну и световну власт, и место у тадашњој Европи.
На дан крунисања Стефана Дечанског, Законоправило Светог Саве већ више од једног века важи као темељ правног поретка, са преко 70 поглавља и око 600 страница законског текста. За поређење, само неколико година раније у Енглеској настаје чувена ,,Магна карта либертатум”, документ који и данас важи као темељ западних слобода, а који има свега пет страна.
У то време Русија је још увек скуп кнежевина, док Швајцарска, Белгија, Немачка и Италија не постоје као државе. Америка је за Европу непозната земља, док Аустралија и Јужна Америка још дуго неће ући у светску историју.
Крунисање Стефана Дечанског догодило се дакле, у епохи у којој је Србија већ била изграђена држава са јасним идентитетом, законима, вером и културом. Његово време подсећа да српска државност није настала јуче, нити је била случајна, она је грађена вековима, мермером, законом и вером.
Подсећање на крунисање Стефана Дечанског није само сећање на један историјски датум, већ прилика да се сагледа дубина и континуитет српске државности. У времену брзих промена и кратког памћења, овакви догадјаји подсећају да је српска држава настајала промишљено, ослањајући се на закон, веру и културу као своје темељне стубове. Крунисање Стефана Дечанског сведочи о епохи у којој су постојали јасно уређени поредак, правни систем и духовна свест, испред стандарда тог доба. Док су се многе земље тек обликовале, Србија је већ имала развијену црквену организацију, сопствене законе и снажан осећај државне и националне припадности. То наслеђе није разлог за надметање, већ извор самопоуздања и унутрашње стабилности. Разумевање сопствене прошлости помаже да се садашњост сагледа трезвено, без потцењивања. Овакви датуми нас подсећају да историја није збир удаљених догађаја, већ жива нит која повезује генерације. Сећање на Стефана Дечанског и његово време јача свест о припадању и одговорности према ономе што је наслеђено. То наслеђе нас обавезује на очување вредности које су трајале вековима, законитост, духовност и културу. Зато овакви историјски моменти нису само поглед уназад. Они су миран подсетник ко смо и ко су нам били преци и како да сачувамо достојанство у времену које долази.
извор: српски угао
