,,МОСТ НА ТАРИ – ДРАГУЉ ИЗНАД ВРЕМЕНСКОГ ВИРА“
Недавно је завршена монтажа документарног филма ,,Мост на Тари – драгуљ изнад временског вира“. Сценариста, текстописац, наратор и режисер филма је Беранац Милија Пајковић, док је сниматељ и монтажер Дејан Мутавџић из Београда.
Двојац иза којих је још неколико успјешних документарних остварења и у овом филму је показао и доказао да су мајстори својег заната. Прича о Мосту на Тари је лирска, танана и надасве истинита, тече као и Тара, успорено и на махове брзо, а све са мјером, уз изванредну боју гласа и дикцију Пајковића, са јасно и зналачки распоређеним кадровима, као и уз сигурну камеру и монтажу Мутавџића.
– Све наше филмове смо снимили само са једном камером, само нас двојица и потпуно о својем трошку. Невјероватно дјелује, али је још невјероватније да смо снимање гласа и монтажу радили у ,,кућној радиности“, сем једном и то приликом снимања филма о Беранама, када сам глас снимио у студију код ,,тонца“ Бошка Вулевића – истиче Милија Пајковић – главни подстрек за даљи рад, без обзира на то да све сами обезбјеђујемо, без икакве помоћи друштва, јеста, управо значајна гледаност и бројне похвале и од обичне публике, али и од оних који се разумију у филмску умјетност и књижевност.
– Па нас двојица урадимо без проблема, а да не зазвучи хвалисаво, али ни патетично, оно што ради једна цела екипа потребна за снимање било каквог филма. Трудим се да пратим Пајковићеву причу онако како треба и да следим његове замисли, а признање за мене јесте и његова похвала, јер је познат по строгости и изузетној прецизности и то је један од основних предуслова за успех и у снимању и у монтажи. Да би смо снимили све ове филмове прешли смо километара и километара колима, пешке и бициклима – надовезује се Мутавџић.
Иначе, овог љета требали су да сниме још два филма, веома занимљиве тематике и садржине, али су оставили за наредно, због заузетости и обавеза Мутавџића на послу.
А дотле овај најновији филм и остале можете погледати на Yоу Тубу, а вјероватно и на неком од фестивала документарног филма.
А. Сувајац
3 Responses
Izuzetne dokumentarne emisije koje su, po meni, uz fantasticnu naraciju i mastovite kadrove najblizi emisijama „Karavan“ Milana Kovacevica. Od zaborava cuvaju oku skriveni kamen koji prica stogodisnju pricu, ili uce i podsecaju gledaoca o istoriji predela ili objekta.
Svaka cast!
Пратим рад господина Милије Пајковића, уз једно велико дивљење и поштовање. Овај филм је доказ да се без новца, а са великим знањем може направити врхунско остварење. Гледала сам и остале његове филмове, али и читала неке од његових књига, а о чланцима, колумнама и репортажама и да не причам. Мој супруг дели са мном исто мишљење, али и кћерка и син, а пошто је пореклом из Берана ( и ја сам повезана са тим лепим градом преко баке) познаје и лично Пајковића. Срамота је за Црну Гору да једна оваква свестрана ( спорт, наука, музика, ликовна уметност, књижевност, филм), а успешна, нема ни дана радног стажа. Зар се наша страна није могла усагласити и за 13. јулску награду предложити Пајковића, јер је он дебело заслужује, као и остале. Пратила сам ко је добио ту награду, овај један је одбио, а једе енглески хлеб и све је тамо постигао и брига га за Црну Гору, веза с Црном Гором је да је рођен у њој, али ништа није допринео црногорској музици јер се води као енглески музичар. Па и овом песнику којег нико не чита, али то није тема мојег коментара, а ја се расписала. Приметила сам да сниматељ и монтажер врхунски прати ток приче, да барата камером изванредно и слажем с еу потпуности са претходним коментаром.
Istinsko remek.djelo. Čestitke autorima. Filmačije sa cijelom svitom i skupim kamerama ne mogu da naprave ovakav film. Ovo je umjetnost, poezija, ništa nema suvišnog. Bavim se dugo filmom i moje velike čestitke.