Изложба „Искра у камену“, којом Народни музеј Црне Горе обиљежава 50 година од отварања Његошевог маузолеја на Ловћену, отворена је синоћ у Црногорској галерији умјетности „Миодраг Дадо Ђурић“ на Цетињу. Изложба прати развојни пут маузолеја, од првих идеја о градњи током двадесетих година XX вијека, преко покушаја градње око стогодишњице Његошеве смрти, до његове коначне изградње и отварања током прве половине седамдесетих година прошлог вијека – саопштено је из Народног музеја.

Једна од аутора Исидора Ковачевић казала је да се на изложби могу видјети бројни предмети који свједоче о готово полувјековној тежњи да се изгради ово здање.

–Од умјетничких радова Пера Почека – Капеле Његошева гроба какву је саградио и освјештао Његош 1845, преко шкриње у којој су пренијети Његошеви посмртни остаци 1916. године са Ловћена у Цетињски манастир, те након тога враћени 1925. године на Ловћен и у њој остали до 1974, дугмета са његове одежде у којој је сахрањен које је оштећено од удара грома и дијела митре такође пронађених приликом преноса земних остатака 1916, затим архивских докумената о формирању одбора за подизање Маузолеја, макета умјетника са конкурса за израду Маузолеја из 1951. године, плакета – споменица, златног мозаика и златних листића којим је украшен свод Маузолеја, те планова за његову изградњу које је урадио Харолд Билинић. Посебно мјесто заузимају оригинални одливци каријатида у гипсу. Употпуњена видео записима и бројним фотографијама поставка представља заокружену цјелину од прве идеје до реализације, казала је Ковачевић и додала да је изложба истовремено и омаж Галерији Умјетници Југославије Његошу која је отворена управо 1974. године, поводом отварања маузолеја.

Директор Народног музеја Црне Горе Јакша Ћаласан поздравио је присутне, нагласивши да ово импозантно дјело, рад вајара Ивана Мештровића, представља један од најатрактивнијих и најпосјећенијих објеката Народног музеја.

-Изложбу је отворио проф. др Радомир Јурић, дугогодишњи руководилац Археолошког музеја у Задру, који је говорио о сјећању на Његоша у Хрватској, везаности Задра и Ловћена, Његошевим односима са баном Јелачићем и хрватским интелектуацима тог доба и његовој подршци Илирском покрету. Он је нагласио истраживања и допринос др Јевта Миловића, који је живио и радио у Задру, једног од најбољих познавалаца живота и дјела Петра Другог Петровића Његоша. Он је посебно истакао истраживања Стјепана Роце и др Ника Мартиновића. Према његовим ријечима, најважнија мјеста за истраживање Његоша су државни архиви у Цетињу и Задру, пише у саопштењу.

-Само у Задру се чува шест хиљада докумената који се односе на Његоша. Такође, сви пројекти који су рађени за Маузолеј израђени су у Задру. У Задру је живио и Његошев брат од стрица Ђорђије Петровић Његош који је сахрањен на задарском православном гробљу, истакао је Јурић.

Аутори изложбе су Предраг Малбаша, Исидора Ковачевић и Филип Кузман, а иста се може погледати до 2. септембра.

ИЗВОР: цдм