У старом Мостару, на обали Неретве, живео је човек кога су звали Смаил-ага Ћемаловић. Рођен 1884. године, одрастао је у граду где су се мешали светови, источњачки занати и аустријске униформе, минарети и звона. Из тог судара култура изникао је човек чија је душа припадала књизи, слову и идеји.

Рођен је у угледној муслиманској породици. Био је Србин, изданак породице која је запамтила своје српско етничко порекло, и која се тога никада није одрицала; са друге стране, тај човек је био, барем током власти Аустроугарске коју је мрзео, убеђени исламиста који је заговарао повратак османлијског поретка и власти у БиХ. Школовао се у Грацу, говорио стране језике и од ране младости показао дар за новинарство и јавни рад. Када се вратио у родни Мостар, није могао да ћути пред неправдом и духовном заосталошћу свог народа.  Као младић покреће лист „Мусават“ (1906), а нешто касније и „Српску омладину“ (1912–1913). У њима је позивао муслиманску младеж да се образује, да чита, да мисли својом главом, али и да се осећа делом српског народа. То није био случајан избор – он је себе осећао као Србина и тај идентитет је отворено сведочио.

Његова кућа била је препуна књига. Говорило се да је у библиотеци Смаил-аге било на стотине наслова – од турских рукописа до европских класика. Он је сваку књигу сматрао живим сведоком једног времена и једног народа. Његови пријатељи су се често чудили како један ага, муслиман, може са толико жарa да уређује лист под именом „Српска омладина“.

Прогони у Аустроугарској

Први светски рат био је сурова казна за такве мисли. Његова национална свест није остала без последица. Власти Аустроугарске га одмах по избијању Првог светског рата хапсе и интернирају. Смаил-ага је боравио у логорима у Рогашкој Слатини, Грацу и Араду. Године интернације биле су тешке, али нису поколебале његово уверење да је српска национална свест нешто што вреди чувати и бранити. Тамо, у хладним зидовима затворске ћелије, чувао је у сећању своје књиге и свој Мостар. Никад није одустао.

Јавни рад у Краљевини

После рата враћа се у родни град и јавни живот као члан Народне радикалне странке, где постаје председник општине Мостар. Није био политичар који је тражио корист – био је служитељ народу и један од најугледнијих људи у културном и политичком животу Херцеговине.

Трагични крај у Јасеновцу

Приликом  америчког бомбардовања Мостара 14. јануара 1944. год сравњена је кућа у којој је живео Смаил-ага, тада је спаљена и његова велика библиотека и архива. Усташке власти нису му опростиле што је својим животом сведочио једну истину. Крајем 1944. или почетком 1945. године, ухапсиле су га усташе. Његов идентитет и претходни јавни рад били су довољни да буде проглашен „неподобним“. Ухапшен је и одведен у логор Јасеновац, где је убијен, има и усмених предања да је спаљен..

„Он је изабрао да буде Србин и због тога страдао у Јасеновцу.“

Његова смрт у најмрачнијем логору на тлу Европе показује да вера није граница, већ да је људска свест и избор оно што одређује припадност.

Пример храбрости а не подаништва које је данас присутно

Смаил-ага Ћемаловић остаје симбол муслимана који су се изјашњавали као Срби и страдали због тог избора. Његово име заслужује да се памти као пример храбрости и достојанства, као опомена да је истина често била плаћана највећом ценом.

Остаће као пример човека који је знао да је слобода у уму, а идентитет у избору. Његов живот подсећа да су и у најтежим временима постојали људи који су имали снаге да кажу:

„Ја сам оно што јесам – и тако ћу и живети, ма колико да кошта.“

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја